Преображење Господње – храмовна слава Саборног храма у Загребу

У сриједу, 19. августа, на празник Преображења Господњег, свечано је прослављена слава Саборног храма Преображења Господњег у Загребу.

Свету архијерејску литургију служили су Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије и Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске.

Саслуживали су архимандрит Данило (Љуботина), архимандрит Наум (Милковић), протојереј-ставрофор Душко Спасојевић, протојереј Александар Обрадовић, парох љубљански, протојереј Ђорђе Филиповић, протојереј Радован Димитрић, парох копривнички, јереј Миломир Гвојић, парох великописанички, јереј Немања Ђурић, парох сисачки, јереј Андреј Иваненко, ђакон Милош Јаковљевић из Епархије ваљевске, као и ђакони Александар Миљановић и Миладин Андрић.

По прочитаном Светом јеванђељу, сабраном вјерном народу обратио се Епископ ваљевски г. Исихије, који је бесједу започео ријечима апостола Петра: „Господе, добро нам је овд‌је бити.“

Истакао је да се те ријечи, изговорене на гори Тавору, односе и на литургијско сабрање Цркве, јер је човјеку добро бити „у присуству Божијем”, „у храму Господњем”, а нарочито на данашњи празник Преображења Господњег.

Говорећи о самом догађају Преображења, епископ Исихије је подсјетио да је Господ пред Својим најближим ученицима показао Своју славу онолико колико су они могли да је приме. Апостоли нису вид‌јели сву пунину славе Божије, него су, како је подсјетио на ријечи празничног тропара, вид‌јели славу Христову „колико могаху“. Подсјетио је да су управо Петар, Јаков и Јован, тројица најближих Христових ученика, била са Њим и у Гетсиманији, уочи страдања. 

Говорећи о Петровој жељи да начини три сјенице, Христу, Мојсију и Илији, епископ Исихије је навео светоотачко тумачење према којем Петар, обузет оним што види, говори из стања које надилази уобичајене границе људског разума.

Осврнувши се на питање како су апостоли знали да пред њима стоје Мојсије и Илија, које никада раније нису вид‌јели, епископ Исихије је рекао:

„Знали су у благодати, у свјетлости благодати Духа Светога. Било им је јасно ко је то.“

Мојсије и Илија, наставио је, имају посебно мјесто у овом догађају: Мојсије представља Закон, а Илија Пророке. Њихово присуство уз Христа свједочи да Он испуњава Закон и оно што су пророци најављивали о догађајима нашега спасења.

Говорећи о Христовој личности, епископ Исихије подсјетио је да је Он вјечни Син Божији, Који је, остајући оно што јесте по Божанству, примио потпуну људску природу. Нагласио је да Божанска природа остаје недоступна људском гледању, али да се кроз Христову Личност и Његову човјечанску природу открива Божанска слава, која се пројављује као свјетлост.

У том догађају, указао је, присутна је и Света Тројица: Христос се преображава пред ученицима, долази облак као знак присуства Духа Светога, а из облака се чује глас Бога Оца: „Ово је Син Мој љубљени, Њега послушајте.“

Епископ Исихије је подсјетио и да је слично свједочанство Оца било чуто и приликом Христовог Крштења од Светог Јована Крститеља, док се овд‌је додају ријечи: „Њега послушајте.“ 

До тог тренутка, рекао је, Господ је већ извршио готово читаво Своје јавно д‌јело- проповиједао Јеванђеље, исцјељивао и откривао премудрост Божију, а „Преображење је врхунац Његовог д‌јеловања“ пред пут ка страдању.

Посебно је говорио о вези Преображења и Крста. Христос је непосредно прије овог догађаја ученицима најавио Своје страдање и рекао: „Ко хоће да иде за Мном, нека се одрекне себе и узме крст свој и крене за Мном.“ На Тавору затим одабраним ученицима показује Своју славу, како би, када Га виде распетог, разумјели да Његово страдање није наметнуто, него добровољно.

Говорећи о Закону и Пророцима, епископ Исихије је истакао да Христос Закон не руши, него га испуњава, као што испуњава и оно што су пророци најављивали о догађајима спасења. Зато је Преображење назвао и „употпуњујућим Богојављењем“, у којем се поново открива Света Тројица пред час Христовог страдања.

„И све се сажима у тренутку, у тренутку Преображења“, рекао је епископ Исихије.

На крају бесједе епископ Исихије је говорио о свјетлости Преображења која не остаје само везана за догађај на Тавору, него „засјава и сија стално у Цркви, на Светој литургији“. Нагласио је да се и вјерници преображавају у заједници са Христом, посебно кроз Свету евхаристију.

„Када смо на Светој литургији, да знамо да смо ми на Преображењу, да се ми преображавамо. И када се причестимо, ми добијемо више него што су тада добили апостоли: добијемо да се сјединимо са Оним Који јесте Светост, да се сјединимо са Господом Исусом Христом.“

По завршетку Свете литургије, благословено је грожђе и славски дарови.

Честитајући храмовну славу, епископ Кирило подсјетио је да се овогодишње Преображење прославља у јубиларној 160-ој години од изградње данашњег Саборног храма. Истакао је да су досадашње свечаности почетак обиљежавања овог значајног јубилеја, које ће бити настављено.

Осврнувши се на обнову Саборног храма, епископ Кирило је подсјетио на радове изведене протеклих година, нагласивши да спољашња обнова светиње треба да буде праћена и унутрашњом обновом човјека.

„Надамо се да и ми својом душом, унутрашњим стањем, такође слиједимо ту обнову“, рекао је епископ Кирило, додајући да је циљ хришћанског подвига управо преображење човјека и заједница са Богом.

Изразио је посебну радост због доласка епископа Исихија, подсјетивши и на своју личну везу са манастиром Ковиљем и братством које га је током студентских дана утврђивало у вјери. Говорио је и о значају Епархије ваљевске, са којом су нераскидиво повезана имена Светог владике Николаја Жичког и Светог преподобног Јустина Ћелијског.

У знак захвалности и братске љубави у Христу, даровао је епископу Исихију икону Пресвете Богородице Лепавинске, са жељом да се пред њом молитвено сјећа свештенства и вјерног народа парохије загребачке.

Обраћајући се потом сабранима, епископ Исихије честитао је празник и славу Саборног храма и говорио о Светом владики Николају и Светом Јустину као светитељима дубоко укоријењеним у живот нашег народа.

Нагласио је да кроз светитеље Црква показује да таворска свјетлост није нешто недостижно човјеку, него да је светост стварни циљ хришћанског живота. „Та свјетлост је остварива. То је наш циљ. Ништа мање није циљ за нас хришћане“, рекао је епископ Исихије, истичући да светитељи својим животом свједоче о слави Божијој, а не о сопственој слави.

Том приликом епископ Исихије даровао је Саборном храму у Загребу честице моштију Светог владике Николаја Жичког и Светог преподобног Јустина Ћелијског, да у овој светињи остану на благослов и молитвено поклоњење вјерном народу. Позвао је вјернике да се молитвено обраћају овим светитељима, али и да походе светиње Епархије ваљевске у којима почивају њихове свете мошти.

Епископ Кирило поздравио је потом парохијане и госте, међу којима су били представници Римокатоличке цркве, градских власти, као и српских политичких и културних организација.

Празнично сабрање настављено је након богослужења уз трпезу љубави.