Опијело и сахрана Владимира Боснића

У понедјељак, 17. августа, у манастиру Лепавина служена је Заупокојена Литургија за новоупокојеног Владимира Боснића, дугогодишњег искушеника ове свете обитељи, који се упокојио 11. августа у 59. години живота.

Свету литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске, уз саслужење братства манастира Лепавине, архимандрита Данила (Љуботине), протојереја Радована Димитрића, пароха копривничког, јереја Миломира Гвојића, пароха великописаничког, јереја Славомира Гвојића, пароха великобршљаначког, јереја Немање Ђурића, пароха сисачког, јереја Бранислава Тодоровића, пароха великопоганачког, јереја Славена Јовичића, пароха грубишнопољског, јереја Угљеше Пилингера, пароха вараждинског и ђакона загребачког Александра Миљановића. 

У својој бесједи епископ Кирило говорио је о хришћанском разумијевању живота и смрти, подсјетивши да је Бог човјека створио за живот вјечни и да је Христос Својом Пасхом побиједио гријех и смрт. Управо у свјетлости Христовог Васкрсења, истакао је владика, хришћанин може да поднесе растанак са онима које воли.

Говорећи о тајни Цркве и Свете литургије, владика Кирило је нагласио да литургијска заједница обухвата живе и уснуле и да они који се упокоје остају у молитвеном памћењу Цркве. 

Осврнувши се на Владимиров готово тродеценијски живот у Лепавини, подсјетио је на псаламске ријечи: „Боље је живјети на прагу дома Божијега него живјети у становима безбожничким“, рекавши да је Владимир значајан дио свога живота провео управо уз дом Божији, доприносећи животу манастира и његове заједнице.

Архимандрит Данило (Љуботина) подсјетио је да је Владимир био образован човјек, да је завршио славистику и журналистику и да се као млад бавио новинарством, али да је у тешким годинама свој живот све снажније везао за манастир Лепавину и свога духовног оца, архимандрита Гаврила.

„Брат Владо је уградио најбољи дио свога живота у манастир Лепавину“, рекао је архимандрит Данило.

Посебно је говорио о Владимировом учешћу у мисионарском и издавачком раду који се развијао око манастира и оца Гаврила, као и о његовом доприносу у времену када су се отварале нове могућности проповиједања путем савремених средстава комуникације. Иза тог јавности познатијег рада, подсјетио је, стајао је и свакодневни манастирски живот: Владимир је дочекивао поклонике, продавао свијеће и иконе, помагао у манастиру и знао да упути ријеч утјехе људима који су долазили у Лепавину.

Од Владимира се опростио и отац Теофан, сабрат манастира Лепавине, који је са њим провео двадесет седам година. Његове ријечи биле су лично свједочанство дугог заједничког живота, пријатељства и свих искушења која су годинама дијелили у манастиру.

На крају је Владимира описао једноставним ријечима:

„Владо је био љубав и њежност.“

Обраћајући се породици, братству и окупљеном народу, епископ Кирило је на крају истакао да бол због Владимировог одласка није само бол његових сродника, него и шире манастирске и црквене породице. Подсјетио је да се монашке заједнице труде да живе по примјеру првих хришћана, којима, по ријечима Светог писма, „једно срце и једна душа бјеху у свима“.

Позвао је све да Владимира и даље чувају у својим молитвама и да, поред туге због растанка, благодаре Богу за године које им је даровано да проведу са њим.

Након опијела, Владимир Боснић сахрањен је на манастирском гробљу у Лепавини, светињи уз коју је провео велики дио свога живота.

Са вјером у Васкрслог Господа и надом у Васкрсење мртвих и живот будућега вијека, братство манастира, сродници, пријатељи и бројни вјерници испратили су Владимира на његов посљедњи земаљски починак.

Вјечнаја памјат.