Ивањдан у Загребу

У уторак, 7. јула, на празник Рођења Светог Јована Крститеља – Ивањдан, у Саборном храму Преображења Господњег у Загребу служена је Света литургија.

Свету литургију служио је архијерејски намјесник загребачки, протојереј-ставрофор Душко Спасојевић, уз саслужење јереја Андреја Иваненка, ђакона Александра Лукића и ђакона Миладина Андрића.

Сабраном вјерном народу бесједом се обратио отац Душко, говорећи о личности Светог Јована Крститеља, Претече Господњег, кога је сам Христос назвао „највећим од жене рођеним“.

Подсјетио је да је Свети Јован Крститељ рођен од праведних родитеља Захарија и Јелисавете, у њиховој дубокој старости, када су већ били изгубили наду да ће имати потомство. Његово рођење било је дјело Божије промисли и увод у испуњење старозавјетних пророчанстава о доласку Месије, коме је Свети Јован био одређен да припреми пут.

Говорећи о животу Претече Господњег, отац Душко истакао је да је Свети Јован још од мајчине утробе био испуњен Духом Светим те да је читав свој живот провео у молитви, посту, подвигу и смирењу, припремајући народ за сусрет са Христом.

„Његова ријеч била је утемељена на истини, а његов живот потврда свега што је проповиједао. Када је позивао на покајање и разобличавао гријех, није осуђивао човјека, него га је позивао да промијени своје срце и припреми се за долазак Господњи.“

Отац Душко посебно је нагласио да савремени човјек никада није имао више информација, савјета и различитих учитеља, али да истовремено све рјеђе сусреће људе чији живот свједочи истинитост њихових ријечи.

„Данас нам се нуде безбројни савјети како живјети, али човјек прије свега тражи примјер. Свети Јован Крститељ није свједочио само ријечима, него прије свега животом који је био у потпуном складу са оним што је проповиједао.“

На крају бесједе указао је на дубоко смирење Светог Јована, садржано у његовим ријечима: „Он треба да расте, а ја да се умањујем.“

Истакавши да управо у томе лежи суштина хришћанског живота, позвао је вјерне да се, по узору на Претечу Господњег, кроз покајање, молитву и живот у Цркви отварају за дејство благодати Духа Светога, живе по Јеванђељу и својим животом свједоче Христа пред свијетом.