Епископ Кирило богослужио на Јаворци

У суботу, 20. јуна, у храму Светог Духа на Јаворци, Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске служио је Свету архијерејску литургију.

Епископу Кирилу саслуживали су протојереј Дејан Мандић, парох копарски, јереј Мирослав Ћирковић, парох новогоришки, и ђакон љубљански Петар Козакијевић.

Након прочитаног Светог јеванђеља бесједио је протојереј Дејан Мандић, коме је управо на Јаворци, прије четрнаест година, послије рукоположења била прва Литургија коју је служио.

Говорећи о Христовој заповијести љубави, подсјетио је да је управо љубав према ближњем најсигурније мјерило припадности Христу.

Oтац Дејан је истакао да човјек често суди по својој палости и земаљској логици:

„Будући да се водимо својом људском логиком, расуђујемо по својој слабости и по својој палости духовној и тјелесној, па љубимо само оне који љубе нас, а оне који нас мрзе и ми мрзимо. Управо ту се показује да ли смо заиста Христови ученици.“

Подсјетио је да Господ не позива човјека на љубав само према онима који му чине добро, него и на праштање и љубав према онима који га не разумију, одбацују или прогоне.

„Не можемо мало да волимо, а мало да мрзимо. Ако желимо да будемо Христови, позвани смо да побјеђујемо себе, свој егоизам, сујету и гордост и да се непрестано напајамо Божанском љубављу.“

Посебно је нагласио да Господ човјека не препознаје по његовим гријесима, већ по љубави коју носи у срцу:

„Господ не тражи наше падове и слабости, него у срцу човјековом тражи свој лик. Онај који има љубав, њега ће Господ препознати.“

Осврћући се на животна искушења и страдања, отац Дејан је подсјетио на Христове ријечи: „Ако су мене прогонили, и вас ће прогонити“, нагласивши да су искушења често прилика да човјек још чвршће прионе уз Бога и да кроз праштање посвједочи своју вјеру.

По завршетку Свете литургије служен је молитвени помен пострадалима на Косову пољу, као и војницима који су животе изгубили током Првог свјетског рата, на Сочком фронту. Сабранима се потом обратио и епископ Кирило, подсјетивши на духовни значај Видовдана и на жртву оних који су своје животе положили за ближње, вјеру и слободу.

Владика је истакао да су видовдански јунаци и војници који су пострадали на овом подручју повезани истом јеванђелском мишљу:

„Нема веће љубави од оне када неко положи живот свој за ближње своје. Они су положили своје животе за тадашње своје ближње, али и за све генерације послије њих, за све нас.“

Подсјетио је да се сјећање на страдалнике не чува ради продубљивања старих подјела и непријатељстава, већ као свједочанство жртве, вјере и оданости Христовим заповијестима.

„Не сјећамо се ми тих жртава да бисмо данас говорили против наших тадашњих непријатеља. Господ нам је заповиједио да волимо и своје непријатеље. Циљ је да схватимо да су ти људи настојали да живе по јеванђељу и да им је спасење душе и њихових породица било важније од свега земаљског.“

Говорећи о значају слободе, владика Кирило је нагласио да је она велики Божији дар и предуслов за духовни и културни развој народа.

„Много је лакше човјеку и народу да се развија у условима слободе. Зато је слобода велики дар и за њу су положени многи животи. Треба да је чувамо и да будемо захвални онима који су нам је оставили.“

Осврнувши се на недавно поклоњење Појасу Пресвете Богородице у Београду, владика је подсјетио на велико сабрање вјерног народа које је посвједочило дубоку вјеру и љубав према Христу и Пресветој Богородици.

„Више од милион људи стрпљиво је чекало да се поклони овој великој светињи. То је показало да наш народ дубоко у својој души носи вјеру и љубав према Христу и Богородици.“

На крају је позвао вјернике да помогну напоре новогоришке парохије у изградњи будућег храма, подсјетивши да је подизање светиње трајно свједочанство вјере и окренутости ка Царству небеском.

„Изградња храма је подвиг који свједочи о нашем крајњем опредјељењу за Царство небеско“, поручио је епископ Кирило.

Ријеч благодарности на крају сабрања упутио је домаћин, јереј Мирослав Ћирковић, захваливши епископу Кирилу, свештенству и вјерном народу на доласку и заједничкој молитви на Јаворци.

Осврнувши се на настојања да новогоришка парохија добије свој храм, отац Мирослав је изразио наду да ће тај важан подухват у догледно вријеме бити остварен.

По завршетку богослужења уприличена је трпеза љубави и дружење окупљеног вјерног народа.

Спомен-црква Светог Духа у Јаворци налази се изнад долине ријеке Толминке, на планини Полог, у јужном дијелу Триглавског националног парка. 

Подручје је познато по планинским пашњацима и живописним изворима Толминке, а краси га и дрвена богомоља подигнута током Првог свјетског рата, између 1915. и 1917. године у спомен на погинуле војнике Сочког фронта.

Храм представља изузетан примјер сецесијске архитектуре и један је од најзначајнијих споменика Првог свјетског рата у Словенији.

Цркву су подигли припадници аустроугарске војске, а у њеној унутрашњости на храстовим плочама исписано је 2.565 имена страдалих војника различитих народа и вероисповјести, међу којима и значајан број православних.