Епископ Кирило богослужио у манастиру Лепавина

У суботу, 9. маја, када наша света Црква прославља спомен Преподобног Јоаникија Девичког, Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске служио је Свету архијерејску литургију у манастиру Лепавина.

Епископу Кирилу је саслуживало братство манастира Лепавина и ђакон загребачки Александар Миљановић.

У својој бесједи епископ Кирило подсјетио је да Црква ових дана прославља велике свједоке Христовог васкрсења, од великомученика Георгија Побједоносца до светог апостола и јеванђелисте Марка,  али и подвижнике који су свој живот провели у тихом и скривеном служењу Богу, попут Преподобног Јоаникија Девичког.

Говорећи о његовом животу, владика Кирило је указао на богату подвижничку традицију православног Балкана, посебно на духовно насљеђе исихастичког покрета, чијим је духом, како је истакао, био надахнут и Преподобни Јоаникије. 

Подсјетио је да је овај светитељ тежио усамљеничком и молитвеном животу, избјегавајући људску славу, али да се светост не може сакрити, јер, како је владика рекао, „свијећа када се запали не ставља се под суд, него да свијетли свима“.

Посебно је говорио о манастиру Девичу и великом поштовању које Преподобни Јоаникије ужива у нашем народу, нарочито као молитвени помоћник онима који страдају од душевних и психичких болести.

Осврнувши се на изазове савременог човјека, владика је упозорио на многобројна искушења која посебно погађају младе – губитак смисла живота, зависности, опојна средства, бијег у виртуални свијет и разне облике духовне обмане.

„Човјек осјећа да није створен само за овај живот, али ако не пронађе свјетлост Јеванђеља, често почне трагати на погрешним мјестима“, нагласио је владика Кирило, позвавши вјерне да се враћају Светом писму и животима светих, у којима је садржано све што је човјеку потребно за пут спасења.

У наставку обраћања, владика је говорио и о манастиру Лепавини, његовој историји и значају у духовном животу ових крајева. Подсјетио је на обнову манастира у новије вријеме, истакавши труд блаженопочившег архимандрита Гаврила, који је, након монашког живота у Хиландару, дошао у Лепавину и посветио се њеном духовном препороду.

Посебну пажњу посветио је чудотворној икони Пресвете Богородице Лепавинске, пред којом се већ дуго с вјером сабирају не само православни вјерници, него и бројни други који у овој светињи траже утјеху, помоћ и исцјељење.

Обраћајући се најмлађима, владика Кирило говорио је једноставно и очински о важности молитве, црквеног живота и духовног одрастања. Позвао их је да од малих ногу његују однос с Богом кроз молитву, читање Светог писма и редовно учешће у богослужењима, подсјетивши да човјек није створен само за пролазни живот, него за заједницу с Богом и живот вјечни.

Говорећи о Христовом васкрсењу као темељу хришћанске наде, владика је истакао да смрт није крај човјековог постојања, него пролаз ка вјечном животу за оне који препознају Христа као свог Спаситеља и живе по Његовој ријечи.

Након Свете литургије уприличена је трпеза љубави за сабрани вјерни народ.