Прослављена храмовна слава у Великој Писаници

„Свака душа је невјеста Христова и свако од нас треба да своју душу облагодари молитвом, постом, причешћем како би се сјединила са светим тајнама“, рекао је владика Кирило у Великој Писаници.

Храмовна слава, Лазарева субота, прослављена је данас (4. априла) у цркви Светог Лазара Четвородневног у Великој Писаници Светом архијерејском литургијом коју је служио Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске. Саслуживали су му јереји Славомир Гвојић, парох из Велике Бршљанице, Славен Јовичић, парох из Грубишног Поља, Драган Топић, парох из Нарте, Стефан Максимовић, парох из Бјеловара, Немања Ђурић, парох из Сиска, домаћин Миломир Гвојић и ђакон Александар Миљановић из Загреба. Пјевницу је предводио јереј Љубиша Миодраговић.

У литургијској бесједи владика Кирило је напоменуо да с обзиром да смо пред страсном седмицом, да је право вријеме да размислимо мало о смрти. „Кажу Свети Оци ‘сјећај се дана смрти, твоје кончине и никада нећеш погријешити’. Дакле, када би се људи сјећали чешће да су смртни они би се клонили искушења овога свијета и сигурно да би мање гријешили у своме животу. Кажу да је то питање смрти одредило и почетак уопште било какве филозофије. С обзиром да овај живот може бити јако лијеп, и да нема болести и смрти људи би мање размишљали, мање би се бринули о неким тешким питањима. Јер ако нам је већ овдје добро ако нема никаквих проблема зашто би себи постављали некаква питања. Међутим, управо због тога што је човјек за посљедицу свог грехопада дошао у такво лоше стање Господ му је рекао да ће умријети да не би вјечно остао такав. Кад су гријешили Адам и Ева, Бог је рекао избаците их напоље да не би окусили опит дрвета живота и да не би остали тако вјечни“, рекао је епископ Кирило.

Владика је појаснио да то заправо значи да кад смо већ згријешили смрт је помало дошла као излаз из таквог стања. Посебно од домостроја спасења нашег Спаситеља, смрт је за праведнике постала само сан који ће да одсањају. Једно вријеме ће се раздвојити душа и тијело међусобно, међутим, по васкрсењу мртвих они ће се опет спојити и кажу Свети Оци да ћемо васкрснути сви у тренуцима кад смо били најљепши, са 33 године, у прољећу нашег живота. И наравно онда ће сви добити по дјелима својим онако како су заслужили у своме животу.

„Зато је много важно да размишљамо о смрти иако је та тема тешка, јер је увијек везана за неку жалост. И Господ је заплакао када је његов пријатељ Лазар умро и то васкрсење Праведног Лазара десило се непосредно прије страдања и васкрсења Господа Исуса Христа. Он је чуо да је његов пријатељ Лазар болестан, међутим задржао се четири дана и дошао је тек када је Лазар био већ четири дана у гробу. Чак је почео да се осјећа непријатан мирис, јер Јевреји су преминулог укопавали већ првог дана, управо због неугодних мириса, а трећег и четвртог дана тијело почиње да се распада. И зато је ово чудо било највеће од васкрсења која је урадио Господ Исус Христос“, подсјетио је владика Кирило на саму важност данашњег празника.

Иако је народ тада славио Христа говорећи му ‘Осана, Сине Давидов, Благословен који долази у име Господње, већ кроз недјељу дана су викали „Распни га, распни га“. Владика је истакао да је то доказ пролазности и варљивости људске славе, као и да је расположење народа према човјеку промјењиво и зависи од много фактора. И ту и сами треба да се запитамо гдје смо ми у односу на Бога.

“Кажу да душа кад напусти тијело она се прво три дана налази близу тијела и близу оних које је вољела, затим од трећег до деветог дана душа пролази рајска насеља и од деветог до четрдесетог дана пролази кроз разна митарства, страсти и на четрдесети дан Господ одређује мјесто гдје ће душа да чека васкрсење из мртвих. То може бити и неко рајско мјесто или неко страшно мјесто са нечистим силама. Значи врло је важно да живимо у овом животу тако да препознамо Христа, како бисмо га препознали и у том потоњем животу. Праведни Лазар не би изашао да није препознао Христа“, навео је владика Кирило.

Нагласио је да је свака душа невјеста Христова и да свако од нас треба да своју душу облагодари молитвом, постом, причешћем како би се сјединила са светим тајнама, са тијелу и крвљу Господњим.

Након опхода храма, благосиљани су врбове гранчице и славски дарови које је припремила кума овогодишње славе Сања Вучетић из Бачковице.

Отац Миломир Гвојић, парох великописанички захвалио се Његовом Преосвештенству владици Кирилу на доласку, као и браћи свештеницима.

Подсјетио је да су уз помоћ општине Велика Писаница прије неколико година обновили плафон у храму, као и да су почетком године обновили просторију на улазу у храм обогаћујући је новим вратима, те су поставили и нову дворишну ограду.

„То су ситни замаси који су плод труда, рада и заједничког залагања. У скоријој будућности би по благослову владике требали ставити плочице на под храма“, рекао је отац Миломир.

Литургији је присуствовао и Фреди Пали, начелник општине Велика Писаница, Maрина Јаворовић Хорват и Злата Беркеш, прочелнице, те Саша Лукић, замјеник жупана Бјеловарско-билогорске жупаније из реда српског народа.

Заједничарење је настављено у општинском дому уз трпезу љубави.

н.м.