Недјеља Марије Египћанке у манастиру Рођења Пресвете Богородице

У Пету недјељу Великог поста, Недјељу Марије Египћанке, 29. марта, у манастиру Рођења Пресвете Богородице код Новог Места у Словенији Свету литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске. Саслуживали су му протојереји-ставрофори Иса Кидес и Милан Дудуковић, умировљени парох у Цељу, и ђакон Петар Козакијевић из Љубљане. Појао је Љубљански византијски хор, под вођством Зорана Михаиловског.

У литургијској бесједи епископ Кирило је говорио о Великом посту као духовном путу на којем Црква постепено открива трагедију човјековог пада, али истовремено и узвишеност његовог призвања у Христу.

Подсјетио је да је човјек створен у благодатном стању као „цар и свештеник творевине“, позван да читав свијет одржава у хармонији приводећи га Богу, али да је гријехом пао у стање поробљености творевини и смртности. Ипак, кроз Христа је човјеку поново отворен пут повратка Оцу.

Говорећи о поретку поста, владика Кирило је указао да нас Света Црква најприје учи о паду, а затим открива циљ хришћанског живота – обнову лика Божијег у човјеку. Та обнова не остварује се само размишљењем о врлинама, него њиховим живљењем у свакодневном животу.

Посебно је нагласио да се спасење не остварује без благодати Духа Светога, који „узима оно што је Христово и доноси нама“, али да та благодат не дјелује без човјекове слободе и сарадње. Зато духовни живот није пасиван, него подразумијева труд и истрајност у подвигу.

Осврнувши се на духовну борбу, владика Кирило је истакао да је смирење њен темељ, јер човјек тек у смирењу препознаје да не може ништа без Бога, док ослањање на себе води у гордост и духовни пад.

Посебан нагласак ставио је владика на значај покајања, истичући да оно није враћање у старо стање, већ почетак новог живота с Богом. „Покајање не значи повратак назад, него да данас почнем да живим с Богом“, нагласио је владика Кирило, указујући да тај пут подразумијева одлуку да се напусти гријех и уђе у подвиг духовне борбе.

Осврнуо се на примјер Свете Марије Египћанке, која је кроз дугогодишњу и тешку борбу, изложена бројним искушењима, постепено узрастала у покајању, док је благодат Божија дјеловала у њој. Истовремено је нагласио да благодат није нешто што дјелује механички, него захтијева човјекову слободну сарадњу и истрајност, те да се духовна борба не даје лако како човјек не би пао у гордост и самоувјереност.

Ову недјељу назвао је утјешном, јер нас, како је истакао, и како нам говори житије Марије Египћанке, подсјећа да су „сви гријеси наши пред Њим прах“, када се човјек са искреним покајањем обрати Богу.

На крају, владика је упозорио да човјек не смије служити творевини умјесто Творцу, нагласивши: „Не смијемо се клањати никоме до самоме Богу“.

Света литургија протекла је у молитвеном сабрању вјерног народа, а заједничарење је настављено у братској атмосфери  уз трпезу љубави.