
Владика Кирило се уписао у књигу жалости поводом упокојења патријарха Илије
21/03/2026
102 године од упокојења најдуговјечнијег загребачког пароха
21/03/2026Свештенство љубљанског намјесништва приступило Светој тајни исповијести
У петак, 21. марта 2026. године, свештенство љубљанског намјесништва Епархије загребачко-љубљанске приступило је Светој тајни исповијести.
Свештенике је исповиједао архимандрит Павле (Радусиновић), игуман манастира Ораховица, а потом је Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске, служио Свету литургију Пређеосвећених дарова у Храму Светих Кирила и Методија у Љубљани.
Током Свете литургије, епископ Кирило је произвео у чин протојереја свештенике Радета Дестоповића и Митра Танасића, љубљанске парохе. Том приликом епископ је истакао да протојерејски чин поред признања њихове досадашње службе и заслуга представља и “још један додатак крста, још тежи крст“, те да га треба разумјети као позив на „још усрдније служење Богу и своме роду“, као и на служење „на умножење живе Цркве и на устројење њене инфраструктуре као институције на Земљи“. Позвао је свештенике да буду “примјер својим дјелом и ријечју и свим својим животом“.
У литургијској бесједи, владика Кирило је истакао да је Господ наш Исус Христос изабрао „крст као оруђе свога страдања, али и своје славе“, те да је крст постао знак побједе јер “обухвата све стране свијета“, будући да је Христос „раширио руке на крсту да би сабрао све изгубљене овце из свих народа“.
Говорећи о домостроју спасења, владика Кирило је подсјетио да се Христово страдање, Васкрсење и Вазнесење не могу посматрати одвојено, већ као један јединствени спасоносни ход – од Оца ка нама и затим поново ка Оцу. Управо у томе се открива позив човјека да кроз живот у Цркви, крштење и добра дјела учествује у томе путу.
Посебно је истакао да је крст постављен у средиште поста јер „он врши центрирање како наше личности, тако и читаве васељене“, те упозорио да се човјек не смије уздати у пролазно, питајући: „зашто се уздамо у земљу, у земљано, у материјално“, нагласивши да је „тврђава наша у Богу, у Светој Тројици“.
Говорећи о духовном подвигу, владика Кирило је подсјетио да је пут хришћанског живота једноставан по свом призиву, али тежак у остварењу, јер подразумијева сталну борбу са страстима и искушењима. Ипак, Црква вјернима даје сва потребна средства за ту борбу, а нарочито силу Часног Крста, који је постављен у средиште поста као извор укрепљења и оријентир на путу спасења.
На крају, владика је позвао вјерне да истрају у подвигу поста и молитве, како би се, сједињени са Христом, удостојили радости Васкрсења.
Владика Кирило се осврнуо и на упокојење патријарха грузијског Илије, те позвао вјерне да се моле за његову душу. Истакао је да је Грузија „древна ранохришћанска земља“ која је прошла „историју страдања за крст, част и вјеру“, али је остала „постојана, тврда и непоколебљива“, као и да је то „једна од оних Цркава која зрачи чистотом православног учења“. На крају је позвао на молитву да Господ подари достојног насљедника, уз ријечи: „Царство му небеско и вјечна памјат“.
Заједничарење је настављено у парохијском дому, гдје је јереј Данијел Николић из Новог Места одржао предавање на тему: „Покајање и Света Тајна исповијести”. Братском састанку је присуствовао и архимандрит Павле, игуман манастира Ораховица. Услиједио је плодоносан разговор и размјена искустава из пастирске праксе.
Епископ Кирило са свештенством се уписао у књигу жалости отвореној у Амбасади Републике Грузије у Словенији, а поводом упокојења патријарха Илије, поглавара грузијске православне цркве.
Након изјаве саучешћа Амбасадору и особљу амбасаде, Епископ се уписао у књигу жалости, а потом провео вријеме у срдачном разговору са Амбасадором.












































































