Епископ Кирило богослужио у Манастиру Лепавина

У суботу, 14. марта, Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске служио је Свету литургију у Манастиру Лепавина.

Епископу је саслуживало братство Манастира Лепавина, протојереј Радован Димитрић, парох копривнички, јереј Бранислав Тодоровић, парох великопоганачки и јерођакон Лука, сабрат лепавинског манастира.

За пјевницом су појали протојереј-ставрофор Душко Спасојевић и протојереј Зоран Радић, пароси загребачки.

У архипастирској бесједи владика Кирило се осврнуо на ријечи светог апостола Павла да „праведник од вјере живи“ и на јеванђелску поруку да Господ „није дошао да позове праведнике него грјешнике на покајање“, постављајући питање како је могуће ове двије наизглед супротстављене мисли могу разумјети заједно. Владика је казао да се одговор може пронаћи у дубљем разумијевању Божје правде и односа Бога и човјека. Подсјетио је да је већ у рају змија обманула прародитеље наводећи их на помисао да Бог човјеку нешто ускраћује, представљајући тако Бога као неправедног. Међутим, у пуноћи времена, Син Божији се оваплотио и постао човјек, показујући тиме да Бог жели човјеку много више – да људи постану синови и кћери Божије и насљедници Царства небеског.

Говорећи о јеванђелском догађају у којем Христос сједи са цариницима и грјешницима, владика Кирило је подсјетио да је Господ фарисејима одговорио да није дошао да позове праведнике, него грешнике на покајање, показујући да човјек не може да се ослања на сопствену праведност. Истинска праведност, како је нагласио, извире из заједнице са Богом, јер човјек није створен да живи самодовољно и одвојено, већ у заједници са Богом и са другим људима.

У том духу епископ Кирило је подсјетио да је вријеме Великог поста вријеме преиспитивања сопственог живота у свјетлости Светог писма. Истински пут праведника, који „од вјере живи“, подразумијева покајање, преумљење и духовно преображење, који се остварују кроз пост, молитву, подвиг и д‌јела милосрђа.

Позивајући се на учење светих отаца, владика је подсјетио на ријечи Светог Исака Сирина, који истиче да је покајање неодвојиво од духовног живота, те да и они који су достигли високу духовну мјеру увијек имају разлога за покајање и смирење.

Говорећи о Божјој правди, владика Кирило је нагласио да је она увијек повезана са милосрђем, за разлику од људске правде која може бити ограничена и сурова. Бог, који познаје дубине људског срца, чак и када кажњава, то чини ради исправљења човјека и његовог обраћења.

На крају бесједе владика је подсјетио да се хришћани не спасавају као међусобни супарници, него као припадници заједнице, позвани да једни другима помажу на путу спасења и да се радују спасењу других као сопственом спасењу. Бесједу је завршио молитвом да нас у подвигу поста укријепе молитве Пресвете Богородице, чија чудотворна икона благосиља манастир Лепавину.

По завршетку Литургије, братство манастира приредило је трпезу љубави за све сабране.