Недјеља Светих Праотаца – Материце у Загребу

У Саборном храму Преображења Господњег 28. децембра служена је Света литургија на Нед‌јељу Светих Праотаца – Материце, једну од припремних нед‌јеља уочи празника Рођења Христовог.

Свету литургију служио је протојереј-ставрофор Душко Спасојевић, архијерејски намјесник загребачки, уз саслужење архимандрита Данила (Љуботине) и ђакона Александра Лукића и Александра Миљановића.

У својој бесједи, отац Душко говорио је о Божићном посту као времену унутрашње припреме и преумњења, истичући да Црква кроз апостолска и јеванђељска читања вјернике упућује на суштину хришћанског живота – однос према ближњем. Нагласио је да пред Богом нису пресудне спољашње под‌јеле, поријекло, идентитет или животне околности, већ какав је човјек у свом односу према другоме.

Тумачећи јеванђељску причу о царевој вечери, отац Душко је указао да позив у Царство Божије бива упућен свима, али да човјек, по својој слободној вољи, често проналази изговоре да се на тај позив не одазове. Управо у томе се, како је истакнуо, препознаје и савремени однос човјека према Цркви и литургијском животу.

Пост је, према ријечима оца Душка, дат као средство преображења човјека – од првих заповијести у Старом завјету, преко Христовог поста, до живота Цркве данас. Његова сврха није формално уздржавање, већ искрено сагледавање себе, исправљање навика, одрицање од егоизма и постепена промјена срца.

Посебно је нагласио да се промјена човјека не догађа лако нити без труда, те да је хришћански живот пут сталног напора, одрицања, праштања и љубави. Светитељи су, како је истакнуо, постали оно што јесу не кроз комфор, већ кроз страдање, покајање и истрајност у добру.

Нед‌јеља Материца, у том смислу, подсјећа да се вјера не живи апстрактно, већ у конкретним односима, у породици и заједници, те да се синовство Божије потврђује животом, а не ријечима.

На крају Литургије, отац Душко честитао је празник Материца свим мајкама, подсјетивши на њихову незамјењиву улогу у породичном и црквеном животу, те на одговорност и благослов мајчинства као мјеста у којем се вјера прима, чува и преноси на нове генерације.