Епископ Кирило богослужио у Љубљани на празник Д‌јетињаца

У Нед‌јељу 28. по Педесетници, на празник Д‌јетињаца, Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске, служио је Свету архијерејску литургију у Храму Светих Кирила и Методија у Љубљани. Епископу Кирилу саслуживало је свештенство љубљанског храма, а појао је мушки византијски хор храма у Љубљани. 

У литургијској бесједи епископ Кирило говорио је о божићном посту као времену у којем Црква, кроз текстове старозавјетних пророка, наговјештава долазак Месије. Посебно је истакао пророштво светог пророка Исаије, који јасно најављује Рођење Христово од Д‌јеве, називајући га Емануелом – „С нама је Бог“, као и текстове пророка Михеја и Данила, која указују на мјесто и вријеме доласка Спаситеља.

Епископ је нагласио да Христос није дошао као земаљски владар, месија каквог су Јевреји очекивали, већ као Дијете – како би се човјеку приближио, осветио цијели људски живот и сваку доб, те да би палу људску природу ослободио гријеха, смрти и власти ђавола. Оваплоћење Сина Божијег јесте средиште домостроја спасења, јер се у том догађају Бог сјединио с људском природом, како би је преобразио и увео у вјечни живот.

Говорећи о празнику Д‌јетињаца, владика Кирило је указао на дубоку богословску симболику народног обичаја „везивања“ и „дрешења“ д‌јеце. Тај обичај, како је истакнуто, сликовито изражава тајну Христовог доласка: Он прима на Себе свезаност наше пале природе, да би је Својим Васкрсењем развезао и даровао човјеку слободу и живот вјечни. Зато Д‌јетињци претходе Материцама и Оцима – јер се спасење свијету дарује управо кроз Дијете.

Посебно је нагласио одговорност родитеља, али и читаве заједнице за хришћанско васпитање д‌јеце, јер д‌јеца нису само биолошко потомство, већ и носиоци завјета, вјере и наде. Д‌јеца су, истакао је, највеће благо и продужетак рода, а правилно васпитање у вјери је улагање у вјечност.

У наставку бесједе, осврнувши се на прочитан одломак из Лукиног Јеванђеља који говори о исјељењу десет губаваца, владика Кирило је истакао врлину благодарности као неопходну за хришћански живот, подсјећајући да човјек све прима као дар Божији и да је позван да на те дарове одговори захвалношћу, милосрђем и приношењем.

Након Свете литургије и трпезе љубави која се у љубљанској парохији одржава сваке нед‌јеље, д‌јеца, полазници вјеронауке, су, у складу са народним обичајем, свезана. Дар који су принијели у замену за одријешење било је појање пјесама спремљених за ту прилику, а епископу Кирилу даривали су и цртеже са божићном тематиком, као и божићни аранжман који су направили. Својим наступом д‌јеца су изазвала одушевљење и измамила осмијехе свих, те их је Владика одријешио, захвалио се на даровима и честитао им на сјајном извођењу пјесама.