Епископ Кирило на Михољдан служио у Подгорици

Недјеља 18. по Педесетници, празник Преподобног Киријака Отшелника – Михољдан, прослављена је евхаристијским сабрањем у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Свету архијерејску литургију служио је Епископ буеносаирески и јужно-централно амерички г. Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске.

Преосвећеном Епископу г. Кирилу саслуживало је свештенство Саборног храма: протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, протојереји: Бранко Вујачић, Никола Пејовић, Игор Балабан, као и ђакон Ведран Грмуша.

Своју архипастирску бесједу Владика Кирило је започео освртом на контекст живота, наглашавајући да је важно схватити да човјек није створен само за овај свијет и ову реалност. Подсјетио је да су Адам и Ева изгубили битку са Сатаном, али захваљујући Божијој милости, људски род је добио нову прилику да побиједи зло, кроз Христа и Његову Цркву:

„Ми се рађамо на овој земљи и уживамо у овом животу, који је заиста лијеп и доноси нам многе радости, али у једном часу морамо да схватимо да нијесмо створени само за ову земљу. Наши прародитељи Адам и Ева су изгубили битку у рају са нечастивим, та битка је била неравноправна иако су они били на вишем ступњу духовности од наше, али су се борили са лукавим духом, који је био један од првоврховних ангела и после постао Сатана по свом избору. Он их је преварио и они су изгубили, дакле човјечанство је изгубило ту битку. Међутим, по милости Божијој ми смо добили овај резервни положај, да кажемо, повукли смо се на резервни положај и ту водимо битку већ 7.500 година за побједу над ђаволом и над змијом. То нам је и обећано, јер је у Светом писму записано о сјемену женином, да ће оно побиједити змију. А што је то сјеме женино? Свакако да је то Христос и његова Црква. Дакле, ми смо добили још једну шансу у којој се опет нијесмо држали баш на висини задатка.“

Владика Кирило је потом говорио о томе како се Христос оваплотио, постао један од нас, али је разапет, наглашавајући да је одговорност за то на читавом човјечанству, а не само на јеврејском народу. Истиче да је Христос, заједно са малом групом сљедбеника, која представља почетак Цркве, отворио пут за сваког човјека да надиђе и превазиђе пролазност, смрт овога свијета и пређе у вјечни живот лишеног патње и смрти.

У даљем обраћању је упозорио да не треба да будемо толико заокупљени земаљским стварима, човјек у силним бригама заборави на Бога, и да се не треба превише везивати за свакодневне материјалне ствари, попут телефона, аутомобила или лијепих мјеста. Иако живот на земљи може бити пријатан, Владика подсјећа да ће се сви на крају растати од овог свијета и да сав труд треба усмјерити на припрему за одлазак ка Богу и за сусрет са Њим.

Епископ буеносаирески и јужно-централно амерички посебан акценат дао је на детаље из јеванђелског зачала које говори о апостолима Петру, Јовану, Јакову и осталима који су цијеле ноћи безуспјешно рибарили. Када им се Господ придружио у чамцу и рекао им да поново баце мреже, ухватили су толико много рибе да је њихов чамац почео да тоне и морали су да затраже помоћ од људи из другог чамца. Владика је истакао да ова прича има двојако, и духовно и материјално значење, и да Господ показује да без Њега ништа не може да буде благословено и истински добро.

У наставку тумачења ове јеванђелске приче, Преосвећени истиче да је само чамац у коме је био Господ ухватио рибу, што заправо симболизује да духовно богатство треба да има предност у односу на материјалне ствари, наглашавајући притом да ако обогатимо своје душе прихватајући Бога, све остало што нам је потребно за кратак живот на земљи биће нам обезбијеђено. Владика посебно истиче да је важно да фокус наше пажње, енергије, нашег живота буде на заједници са живим Богом и Царству небеском, док ће нам се све остало што је потребно, како нас и поиучава Господ – додати.

У другом дијелу обраћања, Владика Кирило истиче да су скромност, смирење и послушност Светог апостола Петра важне поуке из ове приче. Иако је био искусан рибар који није ухватио ништа током цијеле ноћи, Петар је послушао Исуса и поново бацио мреже. То показује колико је важно да не будемо уображени и гордељиви због свог знања или стечених вјештина, већ да останемо отворени за послушање и разумијевање гласа Божијег у свим животним дјелатностима и ситуацијама.

Појашњавајући на који начин нас Бог упућује и како дјелује и промишља, брине о нама кроз наш свакодневни живот и животне прилике, иако то често не примијећујемо јер смо заузети бригом о материјалном богатству, поучио је сабране да није добро дјеци пружати све, а да од њих не тражимо труд и пожртвованост, будући да недоостатак таквих ствари зна често бити у одгоју контрапродуктиван. Такође, савјетује да свако мора да прође кроз одређене животне тешкоће, а да Господ неће никога оставити, посебно човјека који ради искрено, са смиреношћу, преданошћи и љубављу приносећи све на жртвени олтар Божије љубави.

„Човјек мора проћи муку неку у животу и ако се заиста човјек стара поштено да ради Господ ће му надомјесити, и ако буде смирењем и послушањем отворен према небеској ријечи, односно према ријечи Јеванђеља. Имамо књиге, имамо Јеванђеље, отворите, читајте, тамо је све речено што нам је потребно за спасење. Дакле, питајте Цркву. Увијек постоји начин да сазнамо што је то Божија воља у нашем животу и какав то пут треба да слиједимо. Дакле, још једна симболичка опаска за ову причу могла би бити да је та лађа, из јеванђелске приче, заправо Црква Божија и та лађа у којој се налази Бог је Црква, која плови по овоме бурноме животу нашему и узбруканом мору, али она је сигурна лађа спасења за све оне који буду смјерни и послушни и утврђени у вјери у нашега Спаситеља“, закључио је Епископ буеносаирески и јужно-централно амерички г. Кирило.

Извор: Митрополија црногорско-приморска