Први православни храм након више од осам деценија
У недељу, 5. октобра 2025. године, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је свечаним чином великог освећења храма Свете браће Кирила и Методија у Марибору, првог православног храма у овом граду после више од осамдесет година.
Новоосвећени храм уређен је у згради коју је Српска православна црквена општина у Марибору откупила 2009. године и постепено преуредила у светињу. У олтар храма Патријарх Порфирије положио је мошти Светих мученика Саваита и Светих новојасеновачких мученика.
Свечаност је започела уочи дана освећења вечерњим молитвеним сабрањем и духовном академијом, а током самог чина великог освећења и Свете литургије сабрао се велики број верника из Марибора, Штајерске, Корошке и Помурја.
У торжественом богослужењу Његовој Светости саслуживали су: високопреосвећени митрополити: будимљанско-никшићки г. Методије и нишки г. Арсеније, као и преосвећена господа епископи: тимочки г. Иларион, пакрачки и славонски г. Јован, бихаћко-петровачки г. Сергије, буеносајрески и јужно-централноамерички и администратор загребачко-љубљански г. Кирило и викарни епископ јенопољски г. Никон.
Свечаности су, међу осталима, присуствовали и новомешки бискуп Андреј Саје, мариборски надбискуп Алојзиј Цвикл, умировљени цељски бискуп Станислав Липовшек, евангелички бискуп Леон Новак и министрица културе Аста Вречко.
Литургијско сабрање улепшало је појање Византијског хора из Љубљане.
„Љубав је смисао живота“
У надахнутој беседи након читања Јеванђеља, Патријарх Порфирије је изразио радост због освећења новог храма и подсетио да је његова суштина у заједници љубави и вере:
“Ево нас у великој благодати и великој радости, јер осветисмо овај дом молитве, дом сабирања оних који верују у реч Христову… Бог је створио свет и нас људе да сви међусобно будемо браћа и да нам љубав буде смисао живота.”
“Та и таква љубав на коју смо позвани и за коју се одлучујемо да њом живимо нема непријатеље! Чак и кад постоје неки који нам се противе и супротстављају, ми зато што волимо Христа и што знамо да нас Он воли, волимо и њих” поручио је Патријарх.
Осврћући се на јеванђељску причу о жени Хананејки, Његова Светост је истакао пример њене непоколебиве вере и поверења у Бога:
“Њена вера се претвара у молбу, у молитву, у подвиг. У молитви која извире из њене вере, која је заправо непоколебиво поверење у Христа, формира простор у својој души за деловање благодати Божје и Господ спушта свој благослов и своју благодат и у сусрету благодати, љубави Божје и благослова Божјег и вере која је претворена у молитву – резултат је увек чудо. Бива оно што бити не може!”
На крају беседе, Патријарх је нагласио:
“Освећујући овај храм, знајмо да је он место у којем се служи Света литургија – Царство небеско међу нама. Учествујући у њој, оснажујемо се кроз сједињење са Господом нашим, да Његова реч и Његова љубав буду темељ нашег живота.”
Свештеничка рукопроизвођења и црквена одликовања
Током Свете литургије, Његова Светост је рукопроизвео у чин протојереја свештенике Саву Косојевића, I пароха мариборског и Милана Јовановића, II пароха мариборског.
На крају богослужења уследила је свечана додела високих црквених признања.
Орденом Светог Саве другог степена одликован је монсињор Станислав Липовшек, умировљени бискуп цељски, као знак братске захвалности и уважавања за његов дугогодишњи допринос развоју односа између две Цркве.
Орденом Светог Саве трећег степена одликовани су угледни привредници из Марибора Горан Младеновић и Дамир Јеленко.
Владичанске грамате уручене су: госпођи Милади Калезић, словеначкој глумици и ревносној православној мисионарки, господину Младену Милановићу из Љубљане, господи Радовану Љабовићу, Миру Смоловићу и Ивану Обрадовићу, дугогодишњим члановима Црквеног одбора, господи Бранету Остићу и Младену Михајловићу, заслужним за грађевинске радове на храму, господину Гели Валиеву из Љубљане.
Црквене захвалнице додељене су Црквеним општинама Загреб и Љубљана, као и још тридесетак појединаца који су својим трудом и љубављу помогли изградњу и украшавање храма Свете браће Кирила и Методија.
Историјски догађај за православље у Словенији
Патријарх Порфирије је након освећења подсетио да је ово прва посвета новог православног храма у Словенији после много деценија.
У Марибору је последња православна црква, посвећена Светом Лазару, постојала до Другог светског рата, када је 1941. године срушена током немачке окупације. Данас, после више од осамдесет година, православни верници града на Драви поново имају свој храм – место сабрања, молитве и заједништва.
Епископ Кирило се захвалио присутнима, посебно Патријарху српском, истакавши да је ово велики дан за историју овога града и народа који овде живе и раде. „Словенија има у свом имену слово Божије”, рекао је Епископ Кирило.
Храм Свете браће Кирила и Методија у Марибору постаје ново духовно средиште православних Срба у Штајерској, Корошкој и Помурју, али и сведочанство живе вере, братства и љубави у Христу.
После Свете литургије, уприличена је трпеза љубави за више од хиљаду верника, у духу радости, благодарности и заједништва у Христу.
