Празник Воздвижења Часног Крста – Крстовдан свечано прослављен у Љубљани

У суботу, 27. септембра 2025. године, празник Воздвижења Часног Крста – Крстовдан свечано је прослављен у храму Светих Кирила и Методија у Љубљани.

Светом архијерејском литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске, уз саслужење протојереја Бране Миловца из Епархије бачке, протојереја Александра Обрадовића, архијерејског намјесника љубљанског, протојереја Борислава Ливопољца, старјешине љубљанског храма,  јереја Митра Танасића, јереја Радета Деспотовића и ђакона Петра Козакијевића, а уз молитвено присуство бројних вјерника.

Литургијско славље узвеличао је својим појањем и женски хор Светог Георгија под вођством диригента Софије Антић.

По благослову Епископа Кирила, бесједом се сабранима обратио протојереј Бране Миловац из Епархије бачке. 

Отац Бране је подсјетио да је Крстовдан „празник тајне Христа“, у којем Црква прославља крст као знак спасења и побједе живота над смрћу. 

„Оруђе срама постало је дрво живота – кроз Христово распеће крст је постао наше спасење,“ нагласио је отац Бране.

Истичући да свако од нас има свој крст, он је позвао вјерне да га носе са вјером и надом, јер управо кроз крст човјек узраста у „мјеру раста Христова“. „Кроз искушења и страдања наша вјера се прочишћава као злато у огњу, постајући свијетла и чиста,“ рекао је, подсјећајући да је то пут ка новом животу који дарује Христос Васкрсли.

„Без крста нема васкрсења,“ поручио је отац Бране, додајући да је тајна овог празника у томе да у сваком страдању откривамо трачак наде у Христу, који је својим човјекољубљем побиједио смрт и отворио врата вјечног живота.

На крају је позвао вјерне да у свакодневном животу буду „со земљи и свјетлост свијету“, живећи по православном етосу – у љубави, милосрђу, праштању и вјерности Христу. „Нека сила Часнога и животворнога Крста буде са свима нама,“ закључио је отац Бране, честитајући празник сабранима.

Литургијско сабрање окончано је благодарењем Господу, у духу празничне радости и заједништва.