Владика Кирило у Манастиру Дајбабе: Најважније је старати се о души

Празник Полагања појаса Пресвете Богородице торжествено је прослављен у Манстиру Успења Пресвете Богородице у Дајбабама. 

Свету архијерејску Литургију служио је Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централно амерички и администратор Митрополије загребачко-љубљанске господин Кирило, уз саслужење свештенства Митрополије црногорско-приморске и гостију, те учешће вјерног народа Божијег. 

Прије причешћа вјерних сабранима се обратио Преосвећени Епископ Кирило.

Владика је на почетку бесједе кратко подсјетио на пут појаса Пресвете Богородице, од Јерусалима, преко Констатинопоља до Свете Горе. Он је казао и да су се многа чуда излила преко појаса Пресвете Богородице.

”Појас Мајке Божје, познато је кроз историју, да је изливао много чудеса. Пошто се један дио чува у манастиру Ватопед, познато је да у том манастиру дијеле траке које су освештане на том појасу и од тога су многе бездјетне жене добијале дјецу, носећи те траке које су освештане на том појасу. Није то једини начин и једини случај како нас Мајка Божја походи и како нам даје утјеху и исцјељење, али један од значајних. Зато имамо и овдје у Црној Гори значајан култ Ризе Мајке Божје, а пошто су то светиње које су увијек заједно биле кроз историју, можемо слободно рећи и појаса Мајке Божје.”

Преосвећени Епископ Кирило је даље говорио о томе да је најважније старати се о души, те да ријечи Светог Писма треба разумјети тачно онако како су и записане.

То су ријечи Божје, врло прецизне, нема прецизнијих од њих. Дакле, он јасно каже, тијело не помаже ништа, дух је онај који оживљава. Дакле, немојмо да више старања имамо за тијело, него за душу. Колико времена проводимо пред огледалом уређујући тијело? Не знам шта све не чинимо, одјевамо га, хранимо, гријемо и старамо се о томе да све то припремамо, да радимо много сати да би то све имали. Све је то у реду, али бар толико времена да одвојимо и за своју душу, за молитву, за пост и за добродетељи, чињење добрих дјела, да бисмо кроз то остварили и спасили и душу и тијело. Јер шта ће нам ако савј свијет задобијемо, а души својој наудимо”, поучио је Владика Кирило.

Владика је нагласио да је важно да схватимо да се кроз Свете Божије људе освећује и вријеме и простор.

”Вријеме је увек било тајновити појам којем су филозофи приступали на различите начине. Међутим, хришћански филозофи или да кажемо Свети Оци, никада нијесу филозофирали само због филозофије – ајде да се правимо паметни да нешто новосмислио, као што су то радили стари Грци који су достигли до високих интелектуалних висина људске мисли, наравно, неспорно је то, али није то циљ. Свети оци су увијек имали сотириолошки приступ свим појмовима. Дакле, шта нам тај појам даје за наше спасење? Зашто је он значајан? Они су увијек и на вријеме гледали вријеме као пројаву Божје милости према нама – дар који нам је дат за покајање, за преображај и за враћање из ове грешне природе своме Оцу.”

Он је на крају бесједе поучио да је врло важно да у дневном распореду времена не заборавимо на молитву, те да је важно и да се бавимо неким рукодјељем. Скренуо је пажњу на то да у данашњем времену недостаје концентрације, пажње, сабраности.

”Дакле, наш циљ није нирвана, нити сједињење са твари, ради се о томе да је нетварни, несаздани Творац свега дошао међу нас Својим нетварним енергијама.  Не може то да ухвати никаква свјетска наука, нити било која твар. То је сједињење нетварне Божанске природе са нашом тварном природом, и то се не може десити никаквим механичким начинима. Бог је личност које тражи да ти имаш однос са њим, личносни однос. Он ти је рекао кроз Свето писмо, ти треба да испуњаваш те Његове заповијсети, ако мислиш да стојиш пред Њим. Ако нећеш, ти иди гдје хоћеш, свако има слободу, али, дакле, врло је важно знати да наш циљ није ништавило, нирвана, него је наш циљ уградити се у Цркву Божију, која је Тијело Христово, чија је глава Христос”, закључио је Владика Кирило.

На крају Свете службе Божије, Владици Кирилу се на доласку, служби и љубави захвалио протосинђел Владимир (Палибрк), настојатељ Манастира Дајбабе.

Потом је сабрање настављено за трпезом љубави у манастирској гостопримници.

Извор: Митрополија црногорско-приморска