
Света мученица Христина
06/08/2025
Парастос жртвама Олује у Загребу
06/08/2025Крсна слава Епархије будимљанско-никшићке

Празник Свете Марије Магдалине – Благе Марије, који је слава Епархије будимљанско-никшићке, прослављен је 4. августа у Саборном храму Светог Симеона Мироточивог у Беранама.
Светом Литургијом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Хризостом. Саслуживали су високопреосвећена и преосвећена господа архијереји: црногорско-приморски Јоаникије, будимљанско-никшићки Методије, захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије и буеносајрески и јужно-централноамерички и администратор загребачко-љубљански Кирило.
Саслуживало је више свештенослужитеља уз молитвено учешће верног народа беранског краја и гости празничног сабрања. После читања светог Јеванђеља беседио је митрополит Хризостом:
„Нека је срећна и благословена крсна слава ове Епархије, дар успомене на велику Марију Магдалину, коју данас слави наша Црква и цела васељена. Славимо данас једну равноапостолну жену која је, уистину, својим примером и сведочењем Христа Господа потврдила не само веру, већ и ревност, истрајност и храброст. Осим што смо чули данас из светог Јеванђеља да је она била прва којој је сам анђео Господњи открио тајну Васкрсења Његовог, она је била и прва која је имала храбрости да то саопшти свету. Када је настало велико гоњење хришћана, она је отишла пред једног великог римског цара, охрабрила се да каже пред њим: Христос васкрсе! И од тада се ми поздрављамо тим поздравом и црвеним јајетом којима се управо обележава та тајна велика која се десила, тајна Васкрсења.
Цар Тиберије није разумео шта то она говори, али она је била толико храбра и одлучна да је пред њим оптужила Понтија Пилата за недоличност, за непримереност коју је он као државни чиновник у Јудеји починио када је опрао руке и рекао да нема ништа у кривњи Праведника, али је, ипак, дао да се Исус да осудити, разапети и посрамити. Управо је та Марија Магдалина, та храбра жена из живота Цркве, показала како треба бити храбар и онда када је најтеже. Када су се сви разбежали на које куда стране, она је као жена храбра одлучно отишла пред римског цара, оптужила понтијског Пилата кога је цар протерао у Галију и тамо је у великим мукама умро. Света Марија Магдалина је од тада постала пример свима нама хришћанима како треба веровати у Васкрсење, како Васкрсење бранити и одбранити у историји, пред људима и сведочити.
Само име Магдалине говори да је била из града Магдале, недалеко од Галилејског језера, у једном малом селу које је било по историјским и археолошким истраживањима врло важно средиште јудаизма. Из тог малог села је она чула за Исуса Христа из Назарета, слушала је Његову проповед, Његове речи и кренула за Њим заједно са многим женама. Она се истакла по својој ревности, по свом служењу Господу Исусу Христу, светим апостолима и првој заједници, могли би се рећи, првој Цркви. Када су се сви разбежали, док је Он висио на крсту на Голготи, гле, она је била опет храбра и опет на првом месту остала је испод крста, заједно са Пресветом Богородицом, да тугује и јадикује због распећа, због неправде, због свега онога што је Господ преживео и доживео на улицама града Јерусалима. То је била Марија Магдалина која је постала узор многим нашим мајкама.
Сетимо се времена атеизма и безбожништва. На фотографијама из тог времена из Совјетског Савеза можемо видети на милионе Марија Магдалина које су биле храбрије од свих мушкараца. Хрлиле су у цркве, нису се бојале прогона, нити Сибира, нити било чега. Оне су хрлиле и сведочиле веру у Исуса Христа. Тиме су спасиле Русију данашњу коју имамо. Наше мајке су исто тако, у време великог атеизма који је био код нас, биле много храбрије и одлучније и хрлиле у цркве, молиле се Богу за своје мужеве, своју децу, своје породице. Управо су примером Свете Марије Магдалине сведочиле Господа у свету, онакав какав је био. Захваљујући тим мајкама нашим, нашим мајкама Маријама, ми смо данас доживели једну духовну обнову, духовни преображај који је врло важан. Зато данас када славимо успомену њену, њенo име, сетимо се да је она била узор свим мајкама свих времена како се треба борити за оно што је Господ Исус Христос сведочио, оставио и чинио у овом свету и времену.
Нека Господ благослови њеним молитвама ову Епархију, њеног архијереја митрополита Методија, сво свештенство, свештеномонаштво, монаштво, сав благочестиви народ, да њеним молитвама и заступништвом пред Господом ова Епархија расте, цвета и умножава се на радост и славу Божју, да се увек ње сећате, њен пример да имате пред собом и њој се молите да она буде наша заступница пред Богом. Нека вам је срећна крсна слава свима, данас је свима вама слава, зато је Епархија једна заједница, света Црква у којој су сви чланови једне породице међусобно повезани вером, љубављу, надом. Данас је свих вас слава и сви славите. Радујте се, веселите се, а, ево, ми смо дошли да вам честитамо, да вас подржимо у молитвама, у свему ономе што је благословено и свето и Богу драгоме пријатно“.
После свете Литургије служен је помен пострадалима у злочиначкој акцији „Олуја“ августа 1995. године у Хрватској. Освештани су затим славски колач и жито. Крсну славу Епархије будимљанско-никшићке архипастирским словом је честитао Митрополит будимљанско-никшићки Методије, поздрављајући срдачном добродошлицом госте сабрања:
„Срећна нам слава, народе! Драга браћо архијереји, Високопреосвећени сарајевски и дабробосански Хризостоме; Високопреосвећени Владико, саслужитељу и учитељу цетињски и црногорско-приморски Јоаникије; брате мој херцеговачки Димитрије; мили брате мој, сабрате од цетињских дана па до данас и до скончанија света и века буеносајрески, јужно-централноамерички и администраторе загребачко-љубљански Кирило; добро дошли овде међу нас мале и убоге, али радосне и Богу верне на овом путу крстоносном којим ходимо и који су утабали наши преци. Добродошли Ваша Екселенцијо, амбасадоре Републике Србије у Црној Гори Небојша Родићу, увек као ослонац и стуб братске Србије која је уз нас, уз свој српски народ, и сви ви прваци народни из Берана и околине, из Андријевице, Бијелог Поља, Никшића и одасвуда одакле сте дошли, драга браћо и сестре, драга децо Божја,
Нема ништа лепше, а све што се дешава по Божјем промислу се дешава да баш на данашњи дан буде дан Епархије будимљанске, данашње Епархије будимљанско-никшићке, која је обновљена пре 23 године на челу са нашим митрополитом Јоаникијем, тадашњим Епископом будимљанско-никшићким, и да је посвећен баш тај дан, дан Епархије, равноапостолној Марији Магдалини. Као што знате, из ње је легион демона Господ истерао, а онда је она ослобођена од власти демонске ишла сустопице и пратила Га тихо, молитвено, с пуно љубави и жара до последњег оног издиханија на крсту Господњег на Голготи заједно са љубљеним Његовим учеником и Мајком Његовом и осталим сестрама мироносицама. Онда јој се прво јавио, и то два пута, васкрсли Христос и она сведочи, до данашњег дана, Његово Васкрсење још тада проходећи до далеког Рима, Палестине, Израела, а онда и Ефеса, где се упокојила и била заједно са својим братом Јованом Богословом, љубљеним Христовим учеником. Тако је и Свети Сава истерао демоне из свих ћошкова српских земаља, благословио овај народ и освештао га, из сваког ћошка душе српске. Више демонска сила нема над нама власт, али, као што је страдала Марија Магдалина, ишла пуна искушења и препрека животних, тако и Црква Божја и ова Епархија, која је део органски Цркве Христове и једне свете, саборне и апостолске Српске Православне Цркве, пролази кроз векове голготу и сведочи оно што је сведочила Марија Магдалина – Христа васкрслога.
Данас смо се сетили и свих пострадалих на данашњи дан у злочиначкој акцији „Олуја“ и драго ми је што је мој брат Кирило овде, из тог краја, који тамо наш народ окупља, крепи, теши, оснажује и бодри, улива им наду и веру да издрже данас на том простору одакле је 250 хиљада људи протерано, а хиљаде побијено нејачи. Данас смо их се сетили, а и подигли смо у славу Божју овај колач у спомен Свете Марије Магдалине, да се Васкрсења сећамо и тог крајњег циља који нам је назначен. Хвала овим дивним појцима и хору, који је овако дивно појао на слави епархијској, свима вама који сте се овде сабрали. Замолио бих Високопреосвећеног Митрополита, који је на својим плећима, заједно са блаженопочившим митрополитом Амфилохијем, највећи терет понео још од деведесетих година, те велике и славне обнове, чудесне епохе на овом простору и Епархије будимљанско-никшићке, највећи терет понео у њеној обнови духовној и материјалној, мени клецавом и немоћном дао да овде продужим то њихово велико дело које су започели, да нас митрополит Јоаникије благослови, утеши и да нам каже реч“.
Сабрање је архипастирским словом затим поучио Митрополит црногорско-приморски Јоаникије:
„Помолили смо се Богу и чули смо све што је било потребно да се каже данас поводом ове славе. Ја само желим да честитам славу Његовом Високопреосвештенству, драгом у Христу брату, Митрополиту Методију, свештенству, монаштву и целом народу Епархије будимљанско-никшићке. Тако је то некако дато од Бога да добар део историје Епархије будимљанско-никшићке као да можемо ишчитати из живота Свете Марије Магдалине. Као што је она три дана и три ноћи сараспињала се Христовим страдањима, Христовом крсту, Његовом распећу и Његовој смрти, али је дочекала Васкрсење и духовно обновљење и обукла се у благодат Светог Духа, тако је и ова светосавска епархија за последњих преко три стотине година страдала и била на крсту докле се, силом крста Христовог и Васкрсења Његовог, није обновила. Ево, хвала Богу, обновила се и обрадовала се и обукла се у благодат Светог Духа, а дејство те благодати видимо по целој Епархији будимљанско-никшићкој, поју свети храмови, обнављају се старе светиње, подижу се нове светиње и, ево, хвала Богу, сви се радујемо што ова светиња се, већ, завршава. Можемо назрети каква ће бити њена лепота када се све ово лепо заврши, када се храм украси, када се фрескопише и освети. Даће Бог да нас ова светиња овде све сабере, да и то буде један знак, а може бити и круна наше духовне обнове. Срећна слава и Бог вас благословио, свима на здравље и на спасење, молитве Свете Марије Магдалине, велике заступнице свих хришћана, велике пред Богом молитвенице, за све нас нека буду са свима вама, са вашим породицама, са вашим домовима, са вашим потомством. Амин. Боже дај, на многа и блага лета“.
Поводом епархијске славе организован је пригодан културно-уметнички програм. Заједничарење је настављено уз трпезу љубави у порти Саборног храма у Беранама.