Владика Кирило: Пост и молитва су жртва Богу, кроз који се наш ум, душа, срце и тијело освећују

Недјеља праштања прослављена је евхаристијским сабрањем у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Свету архијерејску литургију одслужио је Епископ буеносајрески и јужно централно-амерички г. Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске.

Преосвећеном Епископу г. Кирилу саслуживало је свештенство Саборног храма: протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, протојереји: Бранко Вујачић, Никола Пејовић.

Сабранима се обратио Владика Кирило који је у својој бесједи говорио о духовној припреми за Велики пост у Православној цркви. Он је истакао важност учествовања у богослужењима током овог времена и истакао значај разумијевања учења отаца Цркве. Кључне теме о којима је Владика Кирило говорио укључивале су три главна искушења која треба избјегавати током поста: љубав према новцу, понос и тјелесно мудровање. У другом дијелу архипастирског обраћања Владика Кирило је такође разрадио теолошке импликације Адамовог пада и нагласио важност покајања. Поред тога, посебно се дотакао улоге поста и молитве за духовни раст, као и неопходности праштања другима у склопу великопосне припреме и уопштено самог поста. Преосвећени Епископ је нагласио да прича о Адаму и Еви није само мит, већ чињенична, историјска појава и да кроз Христа човјечанство може да оствари дубљу заједницу са Богом, него што је Адам искусио у Рају.

Увод у припрему за Велики пост

У уводном дијелу Владика Кирило је истакао значај Великог поста, истичући да је врло важно да учествујемо не само тјелесно, него и умом, и душом, и срцем у богослужењима Великога поста:

„Кад би се све друге књиге, неким случајем, хипотетички изгубиле, а остале само богослужбене књиге везане за Велики пост, било би довољно да човјек зна пут спасења. Зато је врло важно да учествујемо не само тјелесно, него и умом, и душом, и срцем у богослужењима Великога поста, да изучавамо стихире које су Богом надахнути написали Свети оци, а које су пуне историјских истина, али и догматских тврдњи које су нам потребне за спасење.“

Преосвећени Владика је у даљем обраћању говорио о три главна искушења: љубави према новцу коју представља среброљубље, гордости коју симболизује фарисеј и блуда, сладострашћа коју симболизује Блудни син:

„Коријен свих зала је среброљубље. Страст опака, када човјек привеже своје срце за блага овога свијета, он не може да вјерује. Среброљубље се противи вјери и тај човјек не може да повјерује. Света црква нас опомиње на другу опаку страст славољубља или гордости. Света црква нас опомиње на још једну опаку страст сластољубља, која је повезана са блудом, гдје човјек потпуно се предаје том тјелесном принципу, одбацујући заахтјеве и потребе своје душе, а тјелесни принцип он само тражи задовољство, то је хедонистичко уживање, то је једна неразумна сила у човјеку којој човјек не смије да се препусти и коју човјек треба да контролише.“

Теолошко тумачење Адамовог пада

Владика Кирило је затим појаснио да се Адамов пад догодио његовом слободном вољом, истичући да Бог није довео зло у постојање и да тренутно стање човјечанства произилази из овог првобитног гријеха, али и то да је човјек задобио и велики дар покајања којим се ми враћемо својему Оцу небеском:

„Много је важно да знамо да смо били у Рају. Да смо имали много савршеније стање него ово у којом се сад налазимо и да смо отровани по свом сопственом избору. Чујемо овако како говори неки људи, ја нијесам никога убио, нијесам украо, што сам ја згријешио пред Богом ,што ја морам да постим? Е, управо због тога што треба да осјетимо да је наша природа пала. Сједе Адам на вратима Раја и заплака. Зашто је Адам плакао? Јер је он осјетио што је изгубио, он је осјетио у својој личности, у својем бићу што је изгубио, и тај Адамов плач и нама сад долази као сузе покајане за наш гријех, јер он нас подсјећа кад погријешимо. Тај Адамов плач је велики дар човјеку, то је дар покајања, којим се ми враћемо својему Оцу небеском.

Зашто напомињем да молитва и пост иду заједно? Ми не постимо зато што је храна нечиста, него постимо да би угодили, да би принијели жртву Богу, због Исуса Христа, због нашег Спаситеља, због Његових ученика апостола који су нас научили да постимо због нашег спасења, ми постимо и уздржавамо се од хране, не зато што је то нешто нечисто, како су то неке јереси говориле. Дакле, немојте да се навлачите на некакве идеје веганизма, вегетаријанске, то су све философије свијета које ништа нама не помажу. Пост и молитва су жртва Богу, разгор са Богом, кроз који наш ум, душа, срце и тијело се освећују.“

Бесједа Владике Кирила- видео

Текст, фото & видео: Борис Мусић

извор: Mitropolija crnogorsko-primorska