Патријарх: Мир у Украјини нема цену

Уложимо све своје духовне и сваке друге снаге, да очувамо мир на просторима на којима се прожимамо и где живимо са другим народима, казао је Његова Светост.

Уочи почетка Свете и велике Четрдесетнице – Великог поста, у недјељу, 6. марта, Његова Светост Патријарх српски Порфирије началствовао је вечерњим богослужењем у храму Светог Саве у Београду. Након ”вечерње праштања”, како је ово богослужење још познато, Патријарх се обратио окупљеном народу и казао да је пост дуго, духовно и одговорно путовање хришћана, које има јасан циљ и смисао који нас води васкрсењу Сина Божјег, оваплоћеног и међу нама рођеног.

Избјеглице примимо у своје домове, али и у своја срца

Његова Светост је истакао да пост није само ‘показна вежба’, већ реалност у којој хришћани читавим својим бићем учествују.

”Циљ Великог поста је Васкрсење Христовог, али у њему и са њим и васкрсење сваког од нас. Велики пост и почиње уводом који се зове ‘Вечерње праштања’. То је служба коју смо управо одслужили. А на дан Васкрса, увече, имамо ‘Вечерње љубави’. И ево, већ те две речи – праштање и љубав осликавају и прожимају и саму суштину поста. Праштање и љубав имају за циљ да у потпуности измире нас људе са Богом. Тамо где постоји то измирење аутоматски, по себи, јавља се и измирење, мирење међу нама људима. Исто тако и миримо се у себи, са собом, а онда и са читавом творевином Божјом. И праштање и љубав своде и низводе мир Божји међу нас – управо оно без чега се не може, оно што је најважније. Због тога и свако богослужење започињемо молитвом о миру, за мир: у миру Господу се помолимо, За мир свега света Господу се помолимо, Мир свима, Мир вам, У миру изиђимо. Безброј пута, на сваком богослужењу ми призивамо мир Божји”.

Помоћ ће бити подијељена тамо гдје је потребна, без обзира на то ко је које вјере или националности

Патријарх је упозорио да живимо у свијету у ком се о миру много говори, али и да о њему највише говоре они који производе оруђа смрти. Казао је да је мир неопходан и да се молимо за мир непрестано, а посебно у данашње вријеме, ”нарочито као људи и као хришћани, молимо се за мир у Украјини. Наша лична сећања, сећања сваког од нас на трагичне сукобе и ратове на просторима бивше Југославије нису престала да буду веома жива међу нама. А ево још један рат је букнуо у Европи. И то међу нашом браћом хришћанима, Русима и Украјинцима. Тај рат открива подељеност. Тај рат производи страдања и поделе, али не само у овом тренутку, између наше браће Руса и Украјинаца, него прети страдањима и поделама и у читавом свету и у Европи, где осећамо као да надолази трагедија. Због тога је букнула, као што је рат букнуо, и туга у нашим срцима, али и зебња у нашим душама. Туга, због страдања нама блиских народа по свему, али и зебња, због опасности коју тај рат носи и по целу Европу и по читав свет. То значи и опасност и по нас који живимо на просторима који су подељени и још увек недовољно измирени”.

”Осећам потребу да подстакнем све нас вечерас овде сабране да тугу претворимо у саосећање, у солидарност са онима који страдају, са онима који сада остају без својих домова, и који траже уточиште и сигурност изван њих. Подсећам и себе и вас и позивам и себе и вас да имамо саосећање са онима којима су неопходне елементарне потребе за преживљавање, и дакако са онима који већ долазе у нашу земљу као избеглице. Дужни смо, Христа Бога ради, да посведочимо истинску и праву љубав, јеванђељску и хришћанску, и да те људе који као избеглице долазе не примимо само у наше домове, него да их сместимо и у наша срца, у нашу љубав”, казао је Његова Светост.

Рат открива подијељеност и производи страдања

Патријарх је подсјетио да је Српска Православна Црква покренула скупљање прилога за пострадале у Украјини и казао да је скупљена извесна свота која ће бити достављена митрополиту Онуфрију, поглавару Украјинске Православне Цркве, који ће знати гдје да је додијели. Истакао је и да ће помоћ бити подијељена тамо гдје је потребна, без обзира на то ко је које вјере или националности.

”Позивам и све нас да зебњу претворимо у разборитост, у мудрост, јер нам је то и те како потребно у свету једностраних, па и не ретко и не од јуче, пропагандних медијских манипулација и кампања, и у времену наших личних, емоционалних и искуствених искушења. Да нам Бог да, молимо се, мудрост да одлучујемо и поступамо најбоље могуће у интересу чувања једни других од себе, али и чувања једни других и за себе. Да се молимо, браћо и сестре, дакле, за мир, да делујемо одлучно. Да чувамо и сведочимо мир где год да јесмо и где год да живимо. Нарочито да уложимо све своје духовне и сваке друге снаге, да чувамо и очувамо мир на просторима на којима се прожимамо и где живимо са другим народима, и, ако хоћете, на просторима до недавно једне заједничке земље” рекао је Његова Светост.

Зебњу претворимо у разборитост, а тугу у солидарност

Патријарх је поновио позив на молитву за успостављање мира у Украјини: ”Опет, као на почетку [бесједе], са овог места, данас посебно и нарочито, упутимо молитве за што брже успостављање мира у Украјини. Упутимо молитве Богу да што пре дође до мировних разговора уместо рата, јер мир нема цену. И ево, на почетку Поста, свако од нас треба да постави себе питање, и први међу вама ја, као и сваки други који предстоји Црквом или неком верском заједницом: Да ли смо ми учинили довољно да не буде рата, да имамо мир. И наравно да ћемо одговорити, нажалост, да нисмо – да нисам учинио довољно, јер сам се удаљио од речи Божје, од Јеванђеља Његовог. Пореметио сам све у себи у односу на то како ме је Бог замислио и каквог ме Бог хоће. Па онда, пореметивши то у себи, у концентричним круговима ту реалност и поремећено стање ширим и око себе. Зато је Црква и установила Пост, у чије темеље је на самом почетку поставила праштање”.

”Нека би Господ дао да наоружамо себе праштањем, али пре свега, препознавајући пред лицем Божјим, у Његовој светлости, свој грех, како бисмо онда имали пост, не као дијету, да нам не буде једина брига око врсте хране коју употребљавамо. Узалуд је – уколико нема свести о томе да изнутра, по моделу Христовом, треба да се преображавамо. Али потребно је наравно да постимо и телом, како би онда, и изнутра и споља постећи, заиста се саображавали лику Христовом и припремали себе да, попут блуднога сина, можемо да се вратимо у очев дом, где нас Он већ чека раширених руку. И ту је, са нама и у нама. Али, будући да смо окорелог срца, не само да не видимо то, него нисмо ни спремни да љубав Његову и загрљај Његов примимо”, упозорио је патријарх Порфирије.

П.К.