Свети Сава: Творите вјеру чисту и молитву честу
26/01/2022
Светосавска бесjеда патријарха Порфирија: Ближњи је мој рај!
27/01/2022
Свети Сава: Творите вјеру чисту и молитву честу
26/01/2022
Светосавска бесjеда патријарха Порфирија: Ближњи је мој рај!
27/01/2022

Свети Сава, четвртак, 27. јануар

Sveti Sava srpski

Свети Сава

Растко Немањић, син Стефана Немање, великог жупана српског, рођен је 1175. године. Иако је као младић од оца добио на управу Захумље, жудио је за аскетским животом, због чега је одбјегао на Свету Гору. Замонашио се и добио име Сава.

Примјер свог сина слиједио је и Стефан Немања, који је и сам дошао на Свету Гору, и постао монах - Симеон. Свети Сава је са оцем обновио запустјели манастир Хиландар. По упокојењу свог оца, а када је дошло до сукоба између друга два брата - Вукана и Стефана (касније Првовенчаног), Сава долази у Србију и са собом доноси нетрулежне мошти њиховог оца и над њима мири браћу. У Србији је свети Сава подизао цркве и манастире, а при њима школе и болнице.

Од Ромејског цара и патријарха који су се налазили у Никеји, издејствовао је, 1219. године, аутокефалност (независност) Српске Цркве и постао први ”Архиепископ српских и поморских земаља”. Путовао је у два маха на поклоњење светињама у Светој Земљи, али и Египту. Приликом путовања стварао је дипломатске везе, помагао црквама и манастирима које је посјећивао и сакупљао реликвије.

Скончао је у Трнову (Бугарска), враћајући се са другог путовања по Светој земљи. Разболио се послије службе Божје на Богојављење и упокојио 14. јануара 1236. године.

Мошти светог Саве краљ Владислав пренио је у манастир Милешеву, гдје су почивале док их Синан-паша није спалио на Врачару у Београду, 27. априла 1594. године.

Дневна читања за четвртак, 27. јануар

Саборна посланица светог апостола Јакова
(зач 56)

Јак. 4,7-5,9

Браћо, покорите се Богу, а успротивите се ђаволу, и побјећи ће од вас.

Приближите се Богу, и Он ће се приближити вама. Очистите руке, грјешници, поправите срца ваша, дводушни.

Трпите и тугујте и плачите: смијех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.

Понизите се пред Господом, и уздигнуће вас.

Не оговарајте један другога, браћо; јер ко оговара брата или осуђује брата својега, оговара закон и осуђује закон, а ако закон осуђујеш, ниси вршилац закона него судија.

Један је Законодавац и Судија, који може спасти и погубити. А ко си ти што другога осуђујеш?

Слушајте сад ви који говорите: Данас или сутра поћи ћемо у овај или онај град, и боравићемо ондје једну годину, и трговаћемо и зарадићемо;

Ви који не знате шта ће бити сутра. Јер шта је живот ваш? Он је пара, која се за мало покаже, а потом је нестане.

Умјесто да говорите: Ако Господ хоће, и живи будемо, учинићемо ово или оно.

А сад се хвалите својом надменошћу. Свака таква хвала је зла.

Онај, дакле, који зна добро чинити а не чини, гријех му је.

Ходите сад богаташи, плачите и ридајте због невоља својих које долазе.

Богатство ваше иструну, а одијело ваше поједоше мољци;

Злато ваше и сребро зарђа, и рђа њихова биће свједочанство против вас, и изјешће тијела ваша, као огањ. Нагомиласте благо у посљедње дане.

Гле, вапије плата радника који су пожњели њиве ваше, коју сте им закинули; и вапаји жетелаца дођоше до ушију Господа Саваота.

Наслађивасте се на земљи, и живјесте раскалашно; ухранисте срца ваша, као на дан заклања.

Осудисте, убисте праведника, и он вам се не успротиви.

Трпите, дакле, браћо моја, до доласка Господњега. Гле, ратар ишчекује драгоцјени плод земље, стрпљиво га чекајући док не прими дажд рани и позни.

Будите, дакле, и ви стрпљиви, утврдите срца ваша, јер се долазак Господњи приближи.

Не јадикујте један на другога, браћо, да не будете осуђени: гле, Судија стоји пред вратима.

Јеванђеље по Марку
(зач. 52)

Мк. 11, 27-33

У вријеме оно, дође Исус у Јерусалим; и кад хођаше по храму дођоше њему првосвештеници и књижевници и старјешине,

И рекоше му: Каквом власти то чиниш, или ко ти даде ту власт да ово чиниш?

А Исус одговарајући рече им: И ја ћу вас да упитам једну ријеч, и одговорите ми, па ћу вам казати каквом власти ово чиним.

Крштење Јованово да ли би с неба или од људи? Одговорите ми.

И помишљаху у себи говорећи: Ако речемо: с неба; рећи ће: зашто му, дакле, не вјеровасте?

А да речемо: од људи? — бојаху се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк бјеше.

И одговарајући рекоше Исусу: Не знамо. А Исус одговарајући рече им: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.