Нунције Лингуа се придружује молитвама и жалости
21/11/2020
Придржавати се свих епидемиолошких мјера
21/11/2020

Саучешћа католичких (над)бискупа
из Хрватске и Словеније

Патријарх Иринеј и надбискуп Желимир Пуљић у Задру

Информативна католичка агенција подсјетила је на Патријархов сусрет са надбискупом Желимиром Пуљићем у Задру 2015. године, када је Патријарх рекао да смо дужни и позвани да премостимо ону прошлост која нас је дијелила и да смо дужни и позвани бити браћа.

 

Поводом смрти Патријарха Иринеја саучешће вјерницима Српске Православне Цркве изразили су, између осталих, предсједник Хрватске бискупске конференције задарски надбискуп Желимир Пуљић, предсједник Словенске бискупске конференције љубљански надбискуп Станислав Зоре и предсједник Вијећа Хрватске бискупске конференције за екуменизам и дијалог пожешки бискуп Антун Шкворчевић.

И прије службеног дописа упућеног СПЦ, надбискуп Пуљић је изразио саучешће у изјави за загребачку Информативну католичку агенцију (IKA) и Хрватски католички радио (у петак, 20. новембра). „Поводом смрти Патријарха Иринеја, изражавам хришћанско саучешће и молитвену солидарност Светом Синоду, свим митрополитима и епископима СПЦ, свештенству, монасима и монахињама и свим вјерницима Српске Православне Цркве“, пренијела је ИKА ријечи надбискупа Пуљића.

Монсињор Пуљић присјетио се свога сусрета с Патријархом Иринејом у августу 2015. године у Задру, када је Патријарх дошао на прославу годишњице оснивања Богословије у манастиру Kрки. Патријарх и надбискуп били су на литургији у Kрки, на заједничком обједу, а и у задарској катедрали Св. Стошије (Анастасије). Пред моштима те мученице Патријарх Иринеј и епископи су отпјевали тропар у њену част.

Велика одговорност на Црквама

Поводом смрти српског Патријарха, ИKА је подсјетила на поруке које су у љето 2015. јавности упутили он и надбискуп Пуљић. Између осталог, надбискуп је тада изјавио како сматра индикатвним да се сусрет одржава у Стошијиној катедрали, јер је та сремска мученица из римских и првих хришћанских времена стољећима повезивала Исток и Запад, православне и католичке вјернике. „Премда су ожиљци недавних ратних страдања још увијек свјежи, па терен није најпогоднији за екуменска дружења и поруке, сматрам да се ми хришћани не смијемо умарати да ширимо љубав, сношљивост и праштање“, рекао је надбискуп Пуљић у обраћању Патријарху.

Патријарх Иринеј је у катедрали рекао да Задар и тај дивни храм подсјећају на вријеме када је била једна хришћанска Црква, „вријеме којем се Господ радовао“. „Живимо у времену које нас упућује једне другима“ и ради заједничких ближњих смо „дужни и позвани нешто учинити“, да премостимо ону прошлост која нас дијели, „прошлост која је оставила трага, с којом се не поносимо“. „Господ жели нашу заједницу. И ми сви чинимо и требамо чинити, ако већ нисмо заједно, али да будемо блиски једни другима. На нама је, на нашим Црквама врло велика одговорност. Онакви какви будемо ми, конкретно Ви и ја, који представљамо своју Цркву, такви ће бити и наши вјерници. Јер они гледају у нас, подржавају нас и чине оно што ми желимо. Па да се потрудимо да чинимо и живимо оно што Господ жели. Јер сви смо његов народ“.

„Оно што нас сједињује и што нам је заједничко пуно је веће од онога што нас дијели. Потрудимо се да подржимо то што нам је заједничко, да то проглашавамо за нашу методу, план и програм нашег живота. И сигурно ће многе ствари бити боље него што јесу. Нека Господ благослови народ католички и православни, православни и католички, да се потрудимо да будемо дјеца Божја. Свете Тајне и света Литургија су нам блиски и ако то будемо имали у виду, сигурно се неће поновити оно што је некад било. Живот нам брзо пролази. А нема веће трагедије за човјека, него да гаји мржњу према некоме. Мржња више убија и сатире онога у коме јесте, него онога на кога се она односи. Јер прво је у нама. Нека нас Господ од ње сачува, да заиста будемо као браћа, јер носимо заједничко име – хришћани, по Господу нашем који нам је једини Спаситељ у којега вјерујемо. Према томе, дужни смо и позвани смо бити браћа“, поручио је тада Патријарх Иринеј, а подсјетила је ИKА.

Градитељ дијалога

Надбискуп Зоре у поруци „драгом брату у Христу“ митрополиту загребачко-љубљанском Порфирију, пише да поводом смрти Патријарха Иринеја, каже да у своје име и у име Kатоличке цркве у Словенији изражава „искрене изразе саучешћа“ и истовремено „молитвену подршку“ Митрополиту и православним вјерницима у тренуцима жалости и боли. „Патријарх Иринеј је увијек тежио односима с католицима с поштовањем. Био је пријатељ Словенаца и изграђивао отворени дијалог узајамног прихватања и мостове између словеначког и српског народа.“

Надбискуп пише да је Патријарх 2013. године у Београду словеначке ходочаснике поздравио позивом да покажемо да смо хришћани не само именом већ и животом, у нашим односима. „Истински желим и молим Господа да душа Његове Светости покојног Патријарха Иринеја сусретне Христа, нашега Спаситеља и Господа. Смрт није циљ или крај, већ праг који морамо пријећи да бисмо ушли у вјечност и светост. Славити живот значи задирати у светост. Будући да смо дјеца Божја у нама се одражава слика Бога, подобије нашега небеског Оца. И једна од сличности са Богом је баш светост. Желим Вама и вјерницима Српске Православне Цркве да вам добри Господ подари утјеху, а Патријарху Иринеју вјечни мир и починак“, поручио је љубљански надбискуп.

Побјеђивати неповјерење

У поруци са изразима саучешћа („сажалници“) Светом архијерејском синоду СПЦ, митрополиту Порфирију и другим епископима у Хрватској, бискуп Шкворчевић је истакао да су сусрети с Његовом Светошћу, те разговори и о најтежим питањима, увијек завршавали погледом на „заједничког Господа, Побједника над злом и смрћу, Ослободитеља од заробљености људским предрасудама или нанесеним злом“. „Дијелили смо увјерење Апостола народа: ‘Јер Он је мир наш, који и једне и друге састави у једно и разруши преграду која је растављала, то јест непријатељство’ (Еф 2,14).“

„Док у молитви повјеравам преминулог Патријарха Иринеја Исусу Христу, нашем истинском Миру, његовој љубави показаној на крсту и у сјају васкрсне славе, испуњен сам увјерењем да ће земаљски опроштај од Његове Светости ојачати наше заузеће за још већом међусобном повезаношћу и разумијевањем, јеванђелским праштањем и помирењем, да Божјом помоћу побјеђујемо свако неповјерење, и да се оно не прометне у немоћ мржње“, преноси ИKА ријечи бискупа Шкворчевића упућене „с изразима особитог саосјећајног поштовања у Господу свим члановима Светог Синода“.