Projekcija filma »Ubistvo s predumišljajem«
16/10/2018
Proslava Svete Petke u Kopru
30/10/2018

Mitropolit Porfirije učestvovao
na tribini na temu Religijske
predrasude kao podsticaj mržnji

U Zagrebu se održava ciklus javnih tribina o mržnji na temu „Zašto se mrzimo“ u organizaciji Centra za promicanje tolerancije i čuvanje sećanja na holokaust. Cilj ovih tribina jeste da se istraže svi oblici fenomena mržnje i sve njene tajne.

Druga tribina ovog ciklusa održana je u sredu, 25.10.2018. godine, u velikoj dvorani Novinarskog doma u Zagrebu, na temu „Religijske predrasude kao podsticaj mržnji“. Govornici su bili Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit zagrebačko-ljubljanski g. dr Porfirije, biskup dubrovački monsinjor Mate Uzinić, muftija dr Aziz Hasanović, predsednik Mešihata Islamske zajednice u Hrvatskoj i glavni rabin u Hrvatskoj Luciano Moše Prelević. Moderator tribine je bio novinar Branimir Pofuk.

Prvi govornik, muftija dr Aziz Hasanović, u svom izlaganju je rekao da je osnovni uzrok predrasuda međusobno nepoznavanje i naglasio da je u cilju traganja za rešenjem neophodna saradnja verskih zajednica, političkih partija i ostalih društvenih institucija. On je izneo konkretne predloge koje je neophodno sprovesti u tom cilju, a to su: osmišljavanje zajedničke strategije o edukaciji mladih, zajednička javna osuda loših pojava u društvu, pri čemu treba izbeći politizaciju religije, te posvećivanje pažnje medijima koji nestručnim i površnim izveštavanjem doprinose radikalizaciji i isključivosti.

Zatim je govorio Mitropolit Porfirije koji je kazao da se sa mržnjom „suočavamo svakodnevno i to najčešće u svojoj neposrednoj blizini, međutim ona postoji i u nama. Da bismo spoznali svu tragiku mržnje treba,po antičkom principu, pre svega upoznavati sebe. Mržnja u nama nas sputava i to je otrov sa kojim živimo. Mržnja je okov koji sputava naše najlepše potencijale, a to su potencijali za zajednicu“.

Govoreći sa aspekta pravoslavnog hrišćanina Mitropolit je rekao: „Bog je ljubav. Tamo gde postoji ljubav ne može biti predrasuda, a kamoli mržnje. Tamo gde postoji ljubav nema straha i brige, nego postoji mir. Jevanđelje nam govori da postoje predrasude, ali one su za Boga ništa.Predrasude razdvajaju ljude koji su stvoreni za zajedničarenje. Bog hoće da se svi ljudi spasu, a ne određeni.

Mitropolit je naveo i dve jevađelske parabole, priču o milostivom Samarjaninu i priču o isceljenju kapetanovog sluge, koje mogu da nam služe kao primer. On je rekao da su „Samarjani bili u neku ruku jeretički narod i svaki vid komunikacije izabranog naroda sa njima je bio zabranjen. Neko je naneo povrede jednom Jevrejinu i na njega niko nije obratio pažnju, čak ni tadašnja verska elita. Pomogao mu je Samarjanin, odnosno onaj koji je dostojan svakog prezrenja. Taj Samarjanin je bio tada njegov bližnji, a to nisu bili predstavnici izabranog naroda koji su ga zaobišli. U ovome se vidi primer prestanka svake predrasude. Hristos svakog čoveka vidi kao ikonu Božiju i kao nekog ko treba da se spase“.

Govoreći o priči o isceljenju kapetanovog slugeMitropolit je podsetio da je „kapetan bio pripadnik rimskog naroda. Ipak Hristos za njega kaže: „Zaista vam kažem ni u Izrailju tolike vjere ne nađoh“. Ove priče nam govore da su predrasude nešto što sprečava poznanje istinske vrednosti svakog čoveka. Ovo je pre svega duhovni problem i rešava se na osnovu našeg pogleda na svet. Za vernike su predrasude greh, odnosno, pogrešan način funkcionisanja. Jevanđelje je puno citata o ljubavi, i naš odnos prema drugima je doveden direktno u vezu sa našim odnosom sa Bogom. Jevanđelje kaže: „ Kako voliš Boga kojega ne vidiš, a ne voliš brata kojega vidiš“. Ovodovodi naše bogoljublje u direktnu vezu sa našim čovekoljubljem. Mera našeg bogoljublja i naše vere jeste mera našeg čovekoljublja. Dati su nam konkretni ljudi, počevši od porodice, da bismo se vežbali u pretvaranju predrasuda u ljubav“.

Mitropolit je u zaključku kazao : „Da li može neko ko veruje u Boga da konačno zapečati jednog čoveka ili jedan narod i da ga zatvori u semantički logor? Da li mi ono što čitamo u svetim knjigama primenjujemo u svom životu? Ukoliko smo autentični vernici onda prevazilazimo predrasude i od mržnje idemo ka ljubavi. Nama naš bližnji nije pakao, kako kaže Sartr, nego nam je raj“.

Rabin Luciano Moše Prelević je u svom izlaganju izneo tumačenje najvećeg pravila Tore „Ljubi bližnjeg svoga kao samoga sebe“ (Lev. 19,18), koje je suština života u Judaizmu.

Biskup Mate Uzinić je ukazao na Hristove reči da „ljubimo jedni druge onako kako nas je On ljubio, a On nas je ljubio do smrti na krstu“. Biskup je naveo reči pape Jovana Pavla Drugog koji je rekao da treba naučiti čitati istoriju drugih naroda i videćemo da ne greši uvek samo jedna strana. U ovim rečima biskup Uzinić vidi razlog mržnje. „Istoriju drugih čitamo iz svoje perspektive, često veoma površno, te druge ne vidimo onakvima kakvi jesu nego o njima stvaramo svoju sliku, a ona je često pogrešna i površna“.

Govoreći o stradanju u holokaustu biskup je rekao da „za holokaust nisu krive predrasude nego ideologija rasizma. Mi hrišćani smo se oslonili na predrasude i one su nas sprečile aa u Jevrejima prepoznamobraću kojuje trebalo zaštititi“.

Biskup Uzinić je svoje izlaganje završio osvrtom na izbegličku krizu rekavši da „hrišćanstvo neće biti ugroženo od migranata prema kojima ćemo se mi poneti kao hrišćani, nego će ono biti ugroženo od nas koji se prema mirgantima nećemo poneti hrišćanski“.