СВЕЧАНО ОБИЉЕЖЕН ЈУБИЛЕЈ „ПРИВРЕДНИКА“

Свечаном академијом у препуној дворани Хрватског глазбеног завода у Загребу Српско привредно друштво Привредник у суботу је обиљежило 120. годишњицу од оснивања. Јубилеју, који је одржан под називом „Српско привредно друштво Привредник – 120 година ослонац младима“, присуствовао је велики број представника државних и друштвених институција, представника православне Цркве, али и Привредникових донатора, стипендиста и симпатизера.

Говорници, који су у име институција Срба у Хрватској, Града Загреба, Савјета за националне мањине Републике Хрватске и Републике Србије поздравили скуп, дотакли су се повијести ове хуманитарне организације основане заслугом Владимира Матијевића и других виђенијих Срба крајем 19. вијека, која је, дјелујући прво у Аустро-Угарској, а онда и у Југославији, омогућила школовање више од 40.000 дјеце и омладине. Привредник, једна од најстаријих добротворних организација у Хрватској, уз младе је од краја 19. стољећа и увијек је био њихов ослонац унаточ забранама и протјеривањима, вођен основним начелима: рад, штедња и честитост, то је остао и данас, речено је на свечаној академији.

Ове године Привредник ће стипендирати укупно 33 стипендиста, који су на свечаности и представљени присутнима. Из Фонда „Владимир Матијевић“ за стипендирање надарених ученика и студената слабијих материјалних могућности додијељено је 16 студентских и 15 ученичких стипендија. Ради се о одличним ученицима и студентима веома слабог имовинског стања. Мјесечна стипендија из овог фонда за студенте износи 800, а за ученике 400 куна. Стипендисти потичу углавном из руралних и привредно неразвијених подручја Републике Хрватске. Из Фонда „Ивана Вујновић“ за стипендирање одличних студената ове године додијељене су двије стипендије у мјесечном износу од хиљаду куна.

Посебне захвале организатори су упутили донаторима, без којих ове завидне резултате не би успијели постићи – српским институцијама, православној цркви, неким јединицама локалне самоуправе, појединцима који у складу са својим могућностима уплаћују средства у Привредникове фондове, активистима, а посебно бившим стипендистима који су сада постали донатори.

У обраћању присутнима, предсједник Привредника Никола Лунић истакнуо је да су млади образовани људи гаранција не само опстанка и развитка српске заједнице у Хрватској, него и напретка цјелокупног хрватског друштва. Он је посебно нагласио да су потенцијал заједнице управо млади људи, као и привредни потенцијал крајева из којих они долазе, несвакидашње природне љепоте тих крајева, незагађене земље, обиља воде, погодни за сточарство, воћарство и туризам.

– У стварности на тим подручјима донекле једино функционирају социјални програми и центри социјалне скрби. Мјесечна примања по члану обитељи на овим подручјима су испод 500 куна, често и испод 200. Школа нашим стипендистима од мјеста становања удаљена је по неколико километара, често и више десетака километара, па они неријетко сву своју стипендију троше на плаћање пријевоза од куће до школе. Често ти млади немају ни благодати водовода, без интернет мреже су, негдје чак и без струје, изолирани и одсјечени од свијета, али с великом бистрином, талентом и потенцијалном креативношћу, рекао је Лунић.

– Ми се данас можемо похвалити да су многи наши бивши стипендисти професори, инжењери, лијечници, правници, економисти, укључени у друштвене токове. Ми желимо њихову потпуну интеграцију у друштво, али исто тако и да поштују и цијене свој национални идентитет и даље га развијају и оплемењују, да знају да је тај идентитет и богатство хрватског друштва, и да су Срби у Хрватској с обзиром на своју бројност много допринијели хрватском друштву на културном и привредном пољу, да су у њему оставили неизбрисив траг – закључио је предсједник Привредника Никола Лунић.

Указујући на тијесну испреплетеност живота Привредника и Цркве, митрополит загребачко-љубљански Порфирије истакнуо је да је Црква кроз деценије, односно вијекове постојања Привредника, увијек учествовала у његовом животу, не само моралном и духовном подршком, већ и материјалном помоћу.

Блиску сурадњу с Привредником нагласио је и саборски заступник Милорад Пуповац испред Српског народног вијећа, и то не само подршком програмима стипендирања већ и подршком повратку големе Привредникове имовине. Он је, говорећи о томе да тек једна трећина пријављених кандидата за стипендије успије те стипендије и добити, истакнуо да ће учинити све да се обезбеди финанцијска помоћ да се број стипендиста до краја године барем удвостручи.

Свечаност је отворио чувени глумац Богдан Диклић читањем уломка из писма којег је оснивач Привредника Владимир Матијевић из избјеглиштва 1915. године упутио младима и члановима Привредника, као и подсјећањем на познате Матијевићеве ријечи које је својим сљедбеницима оставио у аманет: Зато и велим и молим, да свако чини само толико колико ко може, али толико мора свако, па ћемо онда убрзо подићи и препородити наш народ.

У културно-умјетничком програму наступио је и загребачки глумац Миливој Беадер који је казивао стихове Тина Ујевића и Арсена Дедића, истарска кантауторица Елис Ловрић која је присутне разгалила својим јединственим складбама на лабињонској чакавици, а програм је употпунио и пјесник и глумац Енес Кишевић казивањем својих стихова посвећених великану Николи Тесли.

Посебно одушевљење окупљених изазвао је наступ познате пјевачице етно музике Биљане Крстић и оркестра „Бистрик“, који су овом приликом по први пут наступили у главном граду Хрватске. Иако спадају међу најуспјешније музичке извођаче етно музике у Србији, имају за собом вишедеценијски музички стаж, наступе на најпрестижнијим музичким сценама свијета и бројне награде, ово је Загрепчанима и гостима Привредникове академије била прва прилика да уживају у њиховим јединственим интерпретацијама традиционалних складби Србије и Балкана.

Свечаној академији присуствовало је више од 500 гостију, поред митрополита загребачко-љубљанског Порфирија, предсједника Самосталне демократске српске странке и саборског заступника Милорада Пуповца, ту су били и саборски заступник из реда српске заједнице Борис Милошевић, амбасадорица Србије у Загребу Мира Николић, изасланик предсједника Републике Србије Миодраг Линта, предсједник Савјета за националне мањине Хрватске Александар Толнауер, предсједник Матице исељеника Србије и Срба у региону Миодраг Јакшић, изасланица градоначелника Града Загреба Богданка Срдић Вулпе и други.

Фотографије: Јовица Дробњак

Извор: www.p-portal.net