SABOR SVETOG JOVANA KRSTITELJA PROSLAVLJEN U ZAGREBU
20/01/2019
Večernje bogosluženje u Mariboru
27/01/2019

Svečana akdemija u Mariboru
povodom 800 godina autokefalnosti SPC

“BUDIMO LJUDI”

U subotu, 26. januara 2019. godine, u Slovenačkom narodnom pozorištu u Mariboru održana je svečana akademija povodom 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne Crkve i 600 godina od rođenja grofice Katarine Kantakuzine Branković, prve pravoslavne hrišćanke u Sloveniji. Akademija je naslovljena poznatom izrekom Patrijarha Pavla "Budimo ljudi". Organizator Akademije je Mitropolija zagrebačko-ljubljanska, Crkvena opština u Mariboru, u saradnji sa Rosa produkcijom iz Maribora. Akademija je realizovana uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije, a počasni pokrovitelji Akademije su bili gospodin Borut Pahor, predsednik Republike Slovenije, i gospodin Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije.

Akademija je koncipirana kao predstava koja se zasniva na istoriji Srpske pravoslavne Crkve, sa posebnim osvrtom na zajedničku istoriju Srba i Slovenaca.

Na samom početku Akademije, posle državnih himni Republike Slovenije i Republike Srbije koje su izvele dve devojčice obučene u slovenačku i srpsku narodnu nošnju, nastupio je Srpski vizantijski hor Mojsije Petrović izvodeći kompozicije po vizantijskom napevu. U nastavku Akademije je glumac Vojin Ćetković izgovorio besedu o istoriji srpskog naroda do 1434. godine i udaji Kantakuzine Katarine Branković, ćerke srpskog despota Đurđa Brankovića za grofa Ulriha Drugog Celjskog, u toku koje su prikazivane animirane projekcije venčanja Ulriha i Kantakuzine kao i ubistvo Ulriha Celjskog. Takođe su prikazani i delovi jednog od prvih igranih filmova snimljenih na teritoriji bivše Jugoslavije (1911) „Ulrih Celjski i Vladislav Hunjadi“. U prikazivanju događaja iz života Kantakuzine Katarine Branković, grofice celjske, učestvovali su balet Narodnog pozorišta u Beogradu, ansambl „Renesans“ i mešoviti Slovenački katolički hor. Tekst monodrame, koja govori o Kantakuzini Katarini Branković, njenoj udaji za Ulriha i njihovoj deci, zatim o stradanju i sahrani grofa Ulriha Drugog Celjskog, kao i o odlasku Kantakuzine posle smrti muža, izgovorili su glumci Anastasija Vesna Ilić, Milada Kalezić i Vojin Ćetković.

Drugi deo Akademije bio je posvećen Srbima koji su već 500 godina nastanjeni na prostoru Bele Krajine. Prisutni su mogli videti folklornu igru Uskočko kolo. Zatim je glumac Vojin Ćetković izgovorio besedu o naseljavanju Srba uskoka na područje Bele Krajine, gde i danas žive i gde se nalaze i pravoslavni hramovi u mestima Bojanci i Milići. Beseda je završena podsećanjem na tragične događaje iz Drugog svetskog rata kada su srušeni pravoslavni hramovi u Mariboru i Celju i kada su mnogi Slovenci izbegli iz svojih domova i našli utočište u Srbiji i Bosni i Hercegovini. U nastavku je više slovenačkih dečijih horova zajedno izvelo slovenačku pesmu „Med iskrenimi ljudmi“.

Akademija je privedena kraju prazničnom besedom Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog g. Porfirija, koju prenosimo u celosti:

 

Uvažena Gospodo.

Časni oci, draga braćo i sestre,

Sabrali smo se večeras u ovom predivnom drevnom, bogatom kulturom gradu na Dravi, Mariboru, kako bismo proslavili velikog svetitelja i ugodnika Božijeg, Svetog Savu, i na svečan način dostojno obeležili dva velika jubilejâ naše Crkve: 800. godina autokefalnosti Srpske Pravoslavne Crkve i 600 godina od rođenja srpske princeze i zadnje celjske grofice Katarine Kantakuzine Branković, koja prilikom udaje za Ulriha Drugog, sa sobom dovodi pravoslavne monahe i 200 pravoslavnih porodica.

Draga duhovna deco, mi kao duhovni potomci Svetoga Save ovde u Sloveniji, nismo slučajno. Nismo ovde da bismo, pre svega, ljubomorno i grčevito u izolaciji od drugih čuvali svoje biološko biće. Ovde smo da bismo svojim darovima u opštenju sa drugima, njih obogatili i njima bivali obogaćeni. Ali pre svega, Sveti Sava od nas očekuje da vrlinskim životom svedočimo Jevanđelje Hristovo, na Savin način, tj. pravoslavno, da bi i nas zavoleli kao što su Svetoga Savu ljudi iz različitih naroda i vera sa kojima se on susretao, zbog njegove vrline zavolevši ga, preko njega i njegov narod zavoleli.

Sabrali smo se, dakle, da molitveno proslavimo istinskog duhovnog velikana, Oca, Pastira dobrog i Učitelja koji vodi u život. Blagodareći darovanim mu talentima koje je mnogostruko umnožio, i njegovim istrajnim naporima, kako bi narod svoj obožio i višestruko obdario, Sveti Sava je izdejstvovao, pre tačno osam vekova, autokefalnost Srpskoj Crkvi i kao njen prvi Arhiepiskop organizovao njen duhovni i kulturni život.

Sećamo se i obeležavamo danas dva jubileja, koji su svakako međusobno povezani i protkani. Jer je „Svako sećanje, a posebno ono duhovno, slavljenje života i spasenja“.

Tako, hrišćansko duhovno sećanje nije obična intelektualna reminiscencija i razmena podataka o nekadašnjim ličnostima i događajima, nego je, u duhovnom smislu, tajanstveno i čudesno, ali ipak realno, oživljavanje i posadašnjavanje događaja iz davne prošlosti u kojima i mi postajemo savremenici i učesnici i kojima se nadahnjujemo.

Slaveći, dakle, jubileje ne vraćamo se i ne ostajemo nepomično zarobljeni u vremenu i prostoru koji su iza nas. Samim tim ne ulazimo u rizik da Crkvu pretvorimo u muzeološku čuvarku jalovog predanja, narodnog folklora i običaja, često gluvih za savremenog čoveka, njegova iskušenja, probleme i potrebe. Crkva je ne samo živa i dinamična, nego je iznad svega savremena, štaviše okrenuta ka budućnosti ili bolje reći kroz Crkvu nam i budućnost postaje sadašnjost.

Sveti Sava kao čovek Crkve nije u Crkvi video instituciju, makar i najvažniju, koja treba da sačuva bilo šta što nas za zemlju veže. On je Crkvu video kao prostor preobražaja, svega što nam je dato, u mesto slavljenja Boga. U tom ključu treba razumeti i napore koje je ulagao Sveti Sava za dobijanje autokefalije za Srpsku Crkvu, čiji je on bio prvi Arhiepiskop. Za njega autekafalija nikako nije značila odvajanje i otuđenje od celine Crkve, nego je naprotiv, trebalo da posluži praktičnijem ustrojavanju crkvenog života s ciljem postizanja boljeg svedočenja Istine o Isusu Hristu kao Spasitelju čitavog sveta u kojem svi treba da postanu jedno.

Za Svetog Savu Živa Crkva je prostor u kojem se nadilaze sve suprotnosti i podele, ona je jedina šansa da svaki čovek kroz Hrista, ne gubeći svoj identitet, ostajući ono što jeste, po ljubavi uzraste do jedinstva i zajednice sa svim ljudima kao braćom. „Nema više Grka ni Jevrejina, nema više roba ni slobodnoga, jer ste vi jedan čovek u Isusu Hristu“ veli Apostol Pavle. To je imperativ koji je vodio i misao i reč i delo Svetoga Save. To je ono što i nas sada i ovde nadahnjuje i ispunjava Božijim mirom u duši i ljubavlju prema bližnjima.

Čestitam svima Praznik sa željom da molitve Svetog Save budu sa svima vama i svim ljudima dobre volje!"

 

Televizija Slovenije omogućila je direktan prenos Akademije koji je preuzela i Radiotelevizija Srbije. Takođe, svi koji nisu mogli ući u salu Narodnog pozorišta u Mariboru imali su priliku da na fasadi Pozorišta prate direktan prenos Akademije zahvaljujući savremenoj vizuelnoj tehnologiji, u kreaciji Gorana Balabana.

Reditelj Akademije je Svetlana Dramlić, a scenarista, dobitnica prestižne Ninove nagrade, Ivana Dimić. Takođe su u kreativnom procesu stvaranja Akademije u svim segmentima učestvovali profesor Zoran Simjanović i sveštenik Nenad Ilić.


Posle Akademije upriličen je prijem gde su se prisutnima obratili gospodin Miro Cerar, ministar u Vladi Republike Slovenije, gospodin Nikola Selaković, generalni sekretar Predsednika Republike Srbije, gospodin Srđan Rajčević, ministar u Vladi Republike Srpske i Monsinjor Stanislav Lipovšek, umirovljeni biskup celjski. Takođe, na prijemu su podeljene zahvalnice svima koji su doprineli realizaciji Akademije.


Autor fotografija: Predrag Krsamnović.