ZVANIČNI RAZGOVORI
U PATRIJARŠIJI SRPSKOJ
25/09/2017
NJEGOVO BLAŽENSTVO PATRIJARH
ALEKSANDRIJSKI I SVE AFRIKE
G. TEODOR II
27/09/2017

SABORNA PATRIJARAŠKA LITURGIJA
U HRAMU SVETOG SAVE

Njegovo Blaženstvo Papa i Patrijarh aleksandrijski i sve Afrike g. Teodor II i Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Irinej služili su 24. septembra 2017. godine svetu Liturgiju u kripti Spomen-hrama Svetog Save na Vračaru. Predstojatelju Aleksandrijske Crkve ovom prilikom uručen je orden Svetog Save.

Toržestvenom Liturgijom u kripti Spomen-hrama Svetog Save na Vračaru načalstvovali su predstojatelji Srpske Patrijaršije i Aleksandrijske Crkve, Svjatjejši Patrijarh srpski g. Irinej i Blaženjejši Patrijarh aleksandrijski i sve Afrike g. Teodor, uz sasluženje vikopreosvećene gospode mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirijea, gvinejskog Georgija i pilusijskog Nifonta, preosvećene gospode episkopa žičkog Justina i zvorničko-tuzlanskog Fotija; i vidokoprepodobnih arhimandrita Stefana - nastojatelja hrama Svetog Save, i Danila, sekretara Sinoda Aleksandrijske Crkve.

Sasluživali su i protojereji-stavrofori dr Savo Jović - glavni sekretar Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve, i prof. dr Vladimir Vukašinović - arhijerejski namesnik, kao i protođakon Igor Davidović, đakon Vladimir Rumenić, ipođakoni Vladimir Jelić i Dejan Nakić.

Liturgijskom sabranju molitveno su prisustvovali episkopi bački Irinej, sremski Vasilije i niški Arsenije.

Bogosluženju su prisustvovali i savetnik predsednika Republike Srbije g. Nikola Selaković, direktor Uprave za saradnju sa Crkvama i verskim zajednicama dr Mileta Radojević, ambasador Grčke g. Elijas Elijadis, prvi sekretar apostolske nuncijature monsinjor Filipo Kolnago, nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar, savetnik ambasadora Ruske Federacije g. Denis Kuznedeljev i predstavnici ambasade Egipta.

Posle svete Liturgije predstojatelj Srpske Pravoslavne Crkve, Njegova Svetost Patrijarh g. Irinej pozdravio je Blaženjejšeg Patrijarha aleksandrijskog i sve Afrike g. Teodora II:

-Vaše Blaženstvo, Papo i Patrijarše aleksandrijski i sve Afrike, vazljubljeni u Hristu brate i saslužitelju, gospodine Teodore, Vaša Visokopreosveštenstva i Preosveštenstva, sabraćo i saslužitelji časni oci, draga braćo i sestre u Hristu i verna čada naše Svete Crkve. Gospod naš, Koji se Svojom voljom uzneo na Krst i smrću Svojom pobedio smrt, a nas načinio naslednicima večnog života, podario nam je čudesno oružje Svoje, kako kaže kondak koji danas pojemo, pobedu i nepobedivu silu Časnoga Krsta, čije sveto Vozdviženije današnja sveta služba najavljuje. Pobednička sila Krsta – od iskoni do danas, u vekove vekova i kroza svu večnost – za hrišćane, za one koji su u Bogu živi, za žiteljstvo, kako naš stari jezik naziva Narod Božji, izvor je nebeske radosti i zalog večne pobede nad vidljivim i nevidljivim neprijateljima. Kaže se u današnjem Jevanđelju: „Bog tako zavole svet da je Sina Svoga Jedinorodnoga dao da niko ko veruje u Njega ne propadne nego da svako ima život večni” (Jovan 3,16). A Krstu Gospodnjem, nekada znaku slabosti, bezumlja i sramote, u Crkvi Božjoj mi se, živim i životvornim Duhom Svetim naučeni i Svetim Predanjem utvrđeni, klanjamo, uzdižemo ga i slavimo kao radost i dar, kao znak pobede i izvor osvećenja.

-Klanjajući se Krstu Gospodnjem i slaveći sveto Vaskrsenje Njegovo, radujemo se i bratskoj zajednici koju nam Bog daruje danas u ovome svetome hramu, ali i u srcima našim, zajednici sa našim dragim gostima iz svete apostolske Aleksandrijske Crkve, na čelu sa njenim Predstojateljem, Njegovim Blaženstvom Papom i Patrijarhom aleksandrijskim i sve Afrike gospodinom Teodorom, poručio je patrijarh Irinje i dodao:

-Krst i sveti Putir koje uzdižemo i prinosimo zanavek spajaju naše sestrinske Crkve i narode u njima pribrane. Vozglavljeni u Hristu Gospodu, postajemo jedno Telo i Jedan Duh. Postajemo živa i realna bogočovečanska zajednica, braća i sestre, ispunjeni ljubavlju Božjom. Samo Bog je Ljubav i večni izvor ljubavi, koja po Božjoj zapovesti, kao što smo čuli u svetom Jevanđelju, talentima koji su nam dati i koje ne smemo nikako zakopati, nastavljamo delo Iskupitelja našeg, ispunjavajući Jevanđelje Njegovo delima milosrđa i šireći spasonosnu reč Njegovu. Ovaj svet je Vinograd Gospodnji. Svetotajinskim poklonjenjem Krstu i Vaskrsenju, naporom podviga i samoodricanja, mi učestvujemo u krsnovaskrsnom Telu Gospoda Hrista, u Crkvi Njegovoj, svako prema broju, količini i vrsti dobijenoga dara (talanta).

-Obilje talanata koje je dobila, Aleksandrijska Crkva nije samo sačuvala, nego i mnogostruko umnožila. Setimo se, draga braćo i sestre, pre svih svetog apostola i jevanđelista Marka, koji je i osnivač svete Aleksandrijske Crkve, zatim svetih arhiepiskopa Aleksandra, Atanasija Velikog, Kirila Velikog i mnogih drugih svetih prvojeraraha koje Vaša Crkva podari svetu! U istorijskom susretu hrišćanske Blage Vesti, novйne koju je Hristovo učenje donelo, i antičkog kulturnog sveta, antičke filosofije, oni su postavili temelje našeg bogoslovlja, naše pravoslavne filosofije u Duhu Svetom, Istine koja ne stari nego i danas oblagodaćuje um čovečji. Svetim Pamćenjem sećamo se i podvižnika egipatskih – Antonija, Pahomija, Pajsija, Pimena i tolikih drugih (svima njima je Crkva dodala epitet Veliki) – koji u egipatskim pustinjama osnovaše organizovano monaštvo, a koji i danas svojim molitvenim zastupništvom pred Bogom, svetim poukama koje napisaše i pravilima zdravog podvizavanja ustrojavaju pobožni život ne samo monaha nego i svih hrišćana, istakao je Patrijarh srpski i nastavio:

-Celom pravoslavnom svetu je poznato da Vi, Blaženjejši, neodstupno i nepokolebivo, „propovedajući Jevanđelje o Carstvu" (Marko 1,14 i Matej 4,23), ne samo da umnožavate decu Crkve i ispunjavate ove reči Markovog Jevanđelja, nego, nadahnuti svim vrlinama koje je drevna Aleksandrijska Crkva vekovima sticala i negovala, nastavljate apostolsko služenje u svima oblastima – u delima milosrđa, u širenju bogoslovske nauke, osnivanjem mnogih duhovnih akademija širom Afrike, a naročito u misionarskom delovanju. Vi ste, Vaše Blaženstvo, ceo afrički kontinent pretvorili u Njivu Gospodnju. Narode gladne i žedne spasonosne i živonosne vere nahranili ste i napojili živom rečju Gospoda našeg Isusa Hrista, podigli ste manastire, osnovali parohije i episkopije. Ceo kontinent je počeo da diše svetim dahom pravoslavne hrišćanske vere, nade i ljubavi; čuje se pojanje i pesma koja veliča Časni Krst i Vaskrsenje Gospodnje; narodi se pripremaju za večno Carstvo koje propovedamo i očekujemo.

-Ponešto znamo – a još više možemo da zamislimo – o tome sa kakvim ste se iskušenjima i teškoćama na tom putu susretali. Slava Bogu za sve! Kao od Majke Crkve, mi učimo od Vas, gledajući Vaš podvig i radujući se velikom trudu koji pokazujete i dobrim, sjajnim plodovima koje, kao umnoženo blago talanata, Bogu prinosite moleći se za sav rod pravoslavni. Zajedno sa vascelim srpskim narodom, mi se molimo da ovaj Vaš trud, ovo neprekidno, a novo, apostolsko delo bude spasonosno za narode Afrike kako bi oni ušli u večni zagrljaj Presvete Životvorne Trojice, Oca i Sina i Svetoga Duha. Ali znamo i to da su nastala nova vremena. Naši dani, ne samo na afričkom kontinentu, nego i u čitavom svetu, ispunjeni su novim problemima i iskušenjima. Velike migracije, pokreti stanovništva sa jednog kontinenta na drugi, progoni hrišćana, stradanja muslimana, velike nesreće koje se dešavaju – sve se to događa u svetu čija civilizacija kao da se trudi da znamenje Časnoga Krsta bude zaboravljeno i prezreno, koja pokušava da potamni i prekrije Večnu Svetlost Hristovog Vaskrsenja, da svoje hrišćanske korene sasuši i saseče. Stoga je Vaše delo, Blaženjejši, delo Vaših arhijereja, sveštenika i vernih, u ovim tragičnim okolnostima, još značajnije. Posledovanje učenju Svetih Otaca prosijavših u najsvetijoj Aleksandrijskoj Patrijaršiji siguran je put koji svi mi pravoslavni moramo da prođemo da bismo i mi uzneli svoj prinos, a umnožili talante od Boga nam svima date, kako bi i narodi Afrike, mi ovde na Balkanu i svi verni širom vaseljene bili dostojni da čuju spasonosne reči Gospoda: „Uđi u radost Gospodara svoga!” (Matej 25,21.23), poručio je predstojatelj Srpske Crkve i naglasio:

-U znaku tih reči, kojima živimo, i krećemo se, i jesmo, kojima posvećujemo sav život svoj, mi Vaše Blaženstvo, Viskopreosvećenu braću arhijereje i sve članove Vaše sveštene pratnje, zajedno sa arhijerejima, sveštenstvom, monaštvom i bogoljubivim srpskim narodom, pozdravljamo celivom ljubavi, a preko Vas pozdravljamo i celivamo sve Vaše vernike širom afričkog kontinenta. Dobro nam došli!

Potom je Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Irinej uručio je Blaženjejšem Patrijarhu aleksandrijskom i sve Afrike g. Teodoru II najviše odlikovanje Srpske Pravoslavne Crkve - orden Svetog Save prvog reda.

Orden Svetog Save drugog reda Patrijarh je uručio Mitropolitima gvinejskom g. Georgiju i pilusijskom Nifontu. Visokoprepodobnom arhimandritu Danilu uručen je orden Svetog Save trećeg reda.

Takođe, Njegova Svetost Patrijarh g. Irinej uručio je Blaženjejšem Patrijarhu g. Teodoru ikonu Svetog apostola i jevanđelista Marka.

Njegovo Blaženstvo Papa i Patrijarh aleksandrijski i sve Afrike uzvratio je biranim rečima:

-„Avram je bio rád da vidi dan Moj; i vide i obradova se“ (Jovan 8,56). Vaše Blaženstvo, osećam vaistinu duboko uzbuđenje dok posećujem sestrinsku Crkvu u Srbiji, koja uvek navodnjava duhovnu Njivu ovoga naroda, cveta i donosi plodove na slavu imena Njegovoga Svetoga u Trojičnom Bogu, u Pravoslavnoj Crkvi našoj. Ovo smo osetili danas prinoseći beskrvnu službu u ovom veličanstvenom hramu; bilo pak u ovom u kojem se nalazimo, ili u nekoj siromašnoj kolibi od granja i pruća, negde u Africi, a što je mesto naše službe, služenja Bogu, i ima isto mističko veličanstvo i sjedinjuje ono što je ovde dole sa onim što je góre, na nebu sa Gospodom. U misterijskom i svetotajinskom doživljavanju Vaskrsenja Hristovoga i Drugog dolaska Gospoda našeg, radi osvećenja celokupnoga našega bića, neka bude ime Gospodnje blagosloveno! Hvala i slava Bogu Svesvetom koji nas svagda ukrepljuje u Hristu i blagosilja miomirisom znanja Svoga koje se projavljuje u nama, poručio je patrijarh Teodor i dodao:

-Vaše Blaženstvo, posebno se radujem što se sa svojim saradnicima nalazim ovde među Vama. Želeo bih da našu posetu sestrinskoj Srpskoj Crkvi prihvatite i označite ne tek kao uobičajenu, protokolarnu, mirnu posetu. Došli smo kao poklonici u zemlju osvećenu mučeničkom krvlju, srpsku zemlju. Došli smo da susretnemo mnogostradalni, mučenički, ali izuzetno pobožni pravoslavni narod Srbije. Došli smo kao poklonici da uzvratimo pokloničku posetu osnivača Srpske Crkve, njenog prvog Arhiepiskopa, Svetoga Save koji je posetio našu Crkvu u Egiptu pre osam stotina godina. Došli smo da celivamo blagodatne svete mošti svetih ugodnika Božjih, podvižnika vere naše najsvetije, pravoslavne vere, koju blagočestivi srpski narod drži i čuva kao dragoceni zalog i blago, kao neugasivo kandilo, i to stoga što zna da ako se ugasi plamen Pravoslavlja ugasiće se i postojanje samog naroda.

-Naravno, treba da naglasimo i to da Pravoslavlje nije neki glasnogovornik nacionalizma, jer, kao što naglašava novoprojavljeni svetitelj naše Crkve, Justin Popović, Pravoslavlje je Jedna Sveta Saborna i Apostolska Crkva, osnovana od Gospoda Isusa Hrista preko Svetih otaca. Ostvarivana misija Crkve je u tome da bude usađena, da deluje, obdelava i da se razvija u duši svakoga naroda. Svaki član, svaki pripadnik Pravoslavne Crkve treba da ima osećanje i saznanje da je saborna ličnost - večna ličnost, bogočovečanska ličnost, da pripada Hristu, i stoga je brat svima ljudima, svoj tvorevini, svakome stvorenju. To je od Hrista darovani cilj, svrha Crkve, te svaki drugi cilj nije od Hrista ni po Hristu, već od antihrista. Upravo ovu sabornost, katoličnost Pravoslavne Crkve mi danas propovedamo služeći ovde, i svojim prisustvom ovde posvedočavamo s Vama i među Vama. Naše služenje je zasnovano, pre svega, na bogonaučenom i bogoljubivom načelu da u svezi ljubavi, u ljubavi nelicemernoj, jedni druge upoznajemo i priznajemo što prisnije, da služimo neraskidivom jedinstvu i zajedničkom hodu kroz istoriju, još većem spajanju od onih prvih veza ljubavi među prvim sestrinskim Crkvama i braće hrišćana međusobno u veri, braće u bogosluženju, braće po kanonskom ustrojstvu, braće po nadi. Isticanje jedinstva Pravoslavne Crkve nameće nam imperativnu potrebu naših dana, a koja glasi: Treba da se što više zbližavamo, da negujemo jedinstvo, da udružimo sve svoje snage kao članovi i udovi jednog te istog Tela, tj. Jedne Svete Saborne i Apostolske Crkve, koja poseduje nepatvoreni, nelažni sasud sa blagom vere, ljubavi i nade. Samo na ovaj način Pravoslavlje će uvek moći da pruža istinsko svedočanstvo Jevanđelja - da bude onaj dan, kao što kaže sveti pisac, Pastir Jerma, kada je jedno Telo, jedno mišljenje, jedna misao, jedan um, jedna vera, jedna ljubav, kazao je predstojatelj Aleksandrijske Crkve i nastavio:

-Svakako, naša je dužnost, ali i veliko zadovoljstvo, da ovom cilju doprinosimo koliko možemo rečju i delom, a pre svega molitvom Onome koji iznad svega može izobilno pružiti odgovor na ono što volimo ili mislimo. Naše prisustvo ovde, pred istim svetim žrtvenikom, naše opštenje koje uveličava i umnožava našu veru i čini da izobiluje ljubav svakoga od nas jednih prema drugima, i zasniva se na temelju ljubavi Hristove koja je sveza savršenstva (Kološanima 3, 14), a ljubav je Duh Sveti koji čini da svako telo, spajano darom nebeskim, raste u Telo Hristovo, Telo Crkve, na izgradnju i nazidanje Njega u ljubavi. Karakteristične su po ovom pitanju reči Svetog Vasilija Velikog, koji pišući svome svetom prethodniku, Petru Aleksandrijskom, primećuje da su oči vinovnik ili povod za telesnu ljubav, ali istinska ljubav Duha Svetoga jeste onaj dar koji spaja one koji su, spolja gledano, daleko jedan od drugog, koja čini da oni srastu i dođu do jedinstva i zajednice opštenja u veri. Naša je dužnost da se spajamo, da razgovaramo jedni sa drugima, kao što napominje Sveti apostol Pavle, svakim međusobnim kontaktom u svetlosti darivanja Duha Svetoga koji održava svekoliko biće ustrojstva Crkve i koji je izatkao sveštene i nerazorive veze ljubavi. Bogorođeno i bogoočuvano jedinstvo čini osnovnu pretpostavku i preduslov koji je neophodan da bi Crkva kao Telo Hristovo rasla i izgrađivala se.

-Crkva čini sve radi stalnog utvrđivanja reči Svetoga Jovana Zlatousta: Neka besni more, ali ne može da učini ništa čvrstoj steni. Ovo jedinstvo u Gospodu treba da bude predmet služenja svih pomesnih Pravoslavnih Crkava koje čuvaju apostolski imperativ: čuvati jedinstvo Duha svezom mira (Efescima 4,3), budući sjedinjeni u ljubavi koja je, po apostolu Pavlu, sveza savršenstva (Kološanima 3,14). Veoma je značajan doprinos Vaše Svete Crkve, Srpske, u očuvanju jedinstva. Mnogo puta ste se s velikim revnovsnjem borili za ovaj svešteni cilj. Što se tiče Aleksandrijske Crkve, možda je izlišno napominjati da verno i postojano čuvamo Predanje, Reč Božju, skrivenu u Njegovoj Tvorevini, želimo da reč Božja, hrišćanstvo dopre u sav svet, da hrišćanski poslužimo svemu onome što doprinosi projavljivanju i svedočenju svepravoslavnog jedinstva. Mi, inače, na svojim plećima nosimo teret aleksandrijske istorije, Aleksandrije kao velikog kosmopolitskog grada čija vaseljenskost i ekumeničnost u misli dopire do krajnjih granica, u sve narode i sva plemena. Ovaj pokušaj pokazuje i naše prisustvo, poseta delegacije Crkve Aleksandrije, ovde među Vama danas kao izraz izražavanja crkvenog opštenja i jedinstva na najvišem nivou, kao najbolja moguća prilika da sa odgovornim pogledom na stvari razmenimo mišljenja o značajnim crkvenim temama od opšteg i posebnog značaja. Što se više i bolje upoznajemo kroz naizgled spoljašnje i telesno prijateljstvo, kako se izražava Sveti Veliki Vasilije, utoliko više i bolje razumevamo nadsvetski dar jedinstva u Duhu Svetome. To je pozitivni doprinos Crkve savremenom, u mnogo čemu uzburkanom i atomiziranom i modernizovanom svetu u kojem živimo. Veoma lepa je poruka i podsticaj koji pruža Sveti Ignjatije Bogonosac kada kaže da treba da budemo podražavaoci Božjega čovekoljublja, da u ljubavi Hristovoj ponovo razgorevamo svoje biće i uopšte svako biće, da savršenim učinimo svoje delovanje. Molimo se Gospodu da nas On udostoji da nastavimo da sarađujemo po volji Božjoj i na dobro najslađega našeg Pravoslavlja.

-Molitveno želimo pobožnom, blagočestivom srpskom narodu da zauvek podražava život, delanja i ponašanja svog molitvenika i pokrovitelja arhiepiskopa Svetoga Save, koji je prilikom svoje posete Egiptu ostavio takav utisak na muslimane sa kojima se sreo da su oni posle toga neprekidno govorili: Dostojniji ljubavi i poštovanja čovek od ovoga danas nije posetio egipatsku zemlju; zaista je ovo čovek Božji. Blagodarimo blagočestivom srpskom narodu na ljubavi koju nam je pokazivao. Blagodarimo, Vaše Blaženstvo, posebno Vama Patrijarše Irineju, koje ime u prevodu znači čovek mira, na svem Vašem doprinosu, naporima i žrtvi. Uznosimo blagodarnost Svetome i Jedinome slavljenome Bogu na blagoslovu koji nam je darovao da možemo biti danas ovde s Vama, u ovome svetome hramu, i da jednim ustima, jednim srcem kličemo: Stojmo smerno, stojmo sa strahom Božjim..., besedio je patrijarh Teodor II.

Kao malo uzdarje i spomen na posetu Srpskoj Crkvi Blaženjejši Patrijarh g. Teodor II uručio je Svjatjejšem Patrijarhu g. Irineju prigodan dar, naglasivši ponovo da u Patrijarhu srpskom vidi čoveka mira i da će kada bude putovao širom Afrike, na svojim misionarskim putovanjima, uvek misliti na njega i iskati molitve za njega govoreći: Teodore, sećaj se svoga brata, čoveka mira i ljubavi, patrijarha Irineja.

Današnjem radosnom sabranju prisustvovali su: sveštenstvo Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke; protojerej-stavrofor Radivoje Panić; glavni arhitekta dipl. ing. arh. Miroslav Nikolić; ikonograf na mozaiku u Spomen-hramu g. Nikolaj Muhin; predstavnici Akademije za umetnosti. konservaciju i restauraciju Srpske Pravoslavne Crkve, profesori i studenti Pravoslovnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, učenici Bogoslovije Svetog Save, mnogobrojne ličnosti javnog i kulturnog života.

Muški beogradski hor, Dečji hor Rastko vođen dirigentskom rukom Jelene Jež i hor Mokranjac sa dirigenticom Milicom Tišmom pjenijem su toržestveno proslavljali Gospoda.

Z.Zec, foto: đakon Dragan Tanasijević

Izvor spc.rs