КОНЦЕРТ: ТРИО ПОКРЕТ
08/12/2017
ПРЕЗВИТЕР РАДЕ ДЕСПОТОВИЋ
ОДРЖАО ПРЕДАВАЊЕ
14/12/2017

МИТРОПОЛИТ ПОРФИРИЈЕ УЧЕСТВОВАО
НА КОНФЕРЕНЦИЈИ

У Загребу је, од 7-8. децембра, одржана 20. Годишња конференција Групе Европске народне партије о интеркултуралном дијалогу са Црквама и верским заједницама. Тема јубиларног 20. заседања је била Од разумевања до сарадње - Промовисање међурелигијских сусрета како би се суочили са глобалним изазовима.

На скупу су, између осталих, узели учешћа Председник Хрватског сабора Гордан Јандроковић, Премијер Републике Хрватске Андреј Пленковић, министри у Влади Републике Хрватске, посланици Хрватког Сабора и Европског парламента, бројни представници Цркава и верских заједница из Европе и Хрватске.

Митрополит загребачко-љубљански г. др Порфирије говорио је на петој сесији, на којој су учествовали и Митрополит француски Васељенске патријаршије Емануил, државни секретар у Министарству вањских и европских послова Здравка Бушић, директор канцеларије у БиХ фондације Конрад Аденауер Карстен Думел.

Обраћајући се скупу Митрополит је истакао да „концепт религијског плурализма, у којем се свест о властитим духовним коренима не мења и не умањује, треба да обезбеди „стабилан“ суживот више религија на истом простору и да укаже да су све религије „једнаке“ у правном смислу, то јест да су, под одређеним уветима, све признате и једнако третиране од стране закона једне Државе.“

Митрополит је рекао да и „данас, као и у библијска времена, крајеугаони камен људског суживота остаје принцип који је исцрпно дефинисао Хосе Ортега – и – Гасет: „Цивилизација је пре свега воља за суживотом“. Међутим, воља за суживотом пре свега претпоставља као обавезни предуслов признавање другоме права на живот.“

Говорећи о одговорности хришћана и хришћанских лидера у процесу помирења Митрополит је нагласио да „не треба стварати лажну илузију да је у хришћанству (и генерално у свим религијама) све добро устројено и да оно што се дешава у савременом друштву није повезано са стањем унутар светског хришћанства и других великих религија. Јасно је да одговорност за стање у свету сносе и хришћани. Проблеми савременог света нису повезани само са слабљенем вере међу људима, него и са унутрашњим болестима самог хришћанства (и других религија) у његовој човечанској природи. У праву је К. Густав Јунг када констатује да: „уколико се у свету уочава недопустиво мало промена на боље, узрок томе заиста није фундаментални програм хришћанства, није Сам Христос, него су узрок томе хришћани“.

Постављајући питање: „Шта ми верски лидери треба да урадимо да дође до помирења?“, Митрополит је дао следећи одговор: „Треба да се држимо оних првих речи у Јеванђељу, а оне гласе Покајте се, јер се приближи Царство Небеско. Треба да будемо оно што проповедамо да јесмо“.