Пасха у Загребу и Љубљани
26/04/2022
Св. Мартин исповедник, папа Римски, сриједа, 27. април
27/04/2022

Репортажа Јутарњег о обнови Катедралног храма у Загребу

Протојереј-ставрофор Душко Спасојевић, старешина храма и архитекта Ива Рукавина, водитељ пројекта обнове

Отац Душко Спасојевић у интервјуу за Јутарњи лист: Страдали су сводови храма и фреске. Очекујемо завршетак радова већ до септембра ове године.

 

Преносимо репортажу Јутарњег листа о напријетку обнове храма Преображења Господњег у Загребу, објављену на Васкрс, 24. априла, у недјељном издању тих дневних новина.

Када је 22. ожујка 2020. године у 6.24 сата Загреб погодио снажан потрес, тешко је страдала и Саборна црква Преображења Господњег, катедрала Митрополије загребачко-љубљанске Српске Православне Цркве. Данас, нешто више од двије године након потреса, православни храм се обнавља, а вјерници овај Ускрс дочекују у капели на Светом Духу гдје викарни (помоћни) епископ патријарха Порфирија, владика Јустин, служи двије литургије. Прву у поноћ, а другу у 9 сати ујутро, како је то и обичај.

„Због новонастале ситуације и присутности све већег броја избјеглица из Украјине, од којих је већина православне вјере, на дан Васкрса ћемо обићи избјеглице који су смјештени у мотелу Плитвице, а на Васкршњи понедјељак служићемо свету литургију у Центру за рехабилитацију Станчић у Дугом Селу. Наиме, тамо је смјештен један број особа с инвалидитетом који су уточиште од ратних разарања пронашле у Хрватској“, каже за Недјељни Јутарњи протојереј-ставрофор, загребачки архијерејски намјесник и старјешина храма отац Душко Спасојевић.

Биљана Бливајс/Cropix

„Раздобље од четрдесет седам дана поста, којим се православни кршћани припремају за прославу најважнијег догађаја у историји хришћанства, биће завршен на дан Васкрса. Осим строгог поста, за Васкрс се припремамо и интензивнијом молитвом, на првом мјесту заједничким богослужењима која нас уводе у тајну Христове смрти и васкрсења“, каже Спасојевић. „Та тајна, која је манифестација врхунске и апсолутне слободе, истовремено нас позива и да интензивно и свјесно водимо властите животе. Она нас подсјећа да истинска слобода подразумијева одговорност према Богу, другима и свијету који нас окружује.“

Традиција да се православни вјерници на Ускрс – или, како то они зову, на Васкрс – окупљају у загребачком храму ове године није могућа. Наиме, од вељаче су интензивирани радови на обнови тешко страдале цркве којој је то други пут откако је саграђена 1865./1866. да ју је потрес тешко оштетио. И 1880. црква је такођер јако страдала, али је на основи пројекта архитекта Херманна Боллéа четири године послије и обновљена.

Спасојевић каже да обнову загребачког храма с великом пажњом прати патријарх Порфирије.

Патријарх Порфирије и владика Јустин у обиласку храма

„У редовном смо телефонском контакту и извјештавамо га о напретку обнове. Сваку посјету Загребу он користи да обиђе радове на цркви и упућен је у појединости обнове.“

Додаје да је Храм Преображења Господњег у центру Загреба заштићено културно добро. Искориштене су све могућности пријаве на натјечај Фонда солидарности ЕУ, који проводи Министарство културе и медија РХ. „Фонд финансира конструктивну санацију, а цјеловиту обнову финансира Црквена општина Загреб властитим средствима и донацијама вјерника. Програм конструктивне санације одобрен је у износу од 18 милиона куна.“

„Тренутни приоритет нам је учврстити и ојачати конструкцију храма. Одлука о томе хоће ли се враћати фреске какве су биле или ће се можда трагати за неким другим рјешењем, као и о томе ко ће осликати сводове цркве, биће донесена након завршетка тренутних радова“, објашњава отац Душко Спасојевић.

Призори након потреса унутар храма били су драматични. Свод се готово срушио, под је био прекривен жбуком и циглом. Убрзо након потреса храм је очишћен од жбуке и постављене су заштитне скеле које су омогућиле несметано вршење богослужења. „Будући да је раздобље након потреса обиљежено и епидемијом коронавируса, можемо рећи да је литургијски живот вођен ‘под скелама и маскама’. Однедавно, ношење маски није обвезно у затвореним просторима, а надамо се и што скоријем повратку редовном богослужном животу у нашем храму.“

Биљана Бливајс/Cropix

У потресу су највише страдали сводови храма с којих је отпала жбука с фрескописом, али и звоник који се накривио ка броду цркве. Неки новији потрес могао би узроковати пад звоника на цркву, што би имало катастрофалне посљедице по храм и сигурност свакога тко би се у њему у том тренутку нашао. Зато је донесена одлука да се у обнову иде што прије. „Иако је планиран завршетак конструкцијске обнове 1. маја ове године, а цјеловите обнове 1. септембра, због непредвидивог стања на тржишту материјала који се користе у обнови, али и због накнадно откривених размјера оштећења, биће продужен рок извођења радова. Током обнове уочене су и значајне пукотине на зидовима те се ради и на санацији цијеле конструкције.“

Старјешина загребачког храма каже да је сада незахвално прогнозирати када ће вјерници опет моћи долазити на вјерске обреде.

„Чим будемо имали тачне податке о томе, обавијестићемо наше вјернике и ширу јавност. Тренутно је најважније да се радови обаве стручно и темељно јер храм обнављамо за дуго раздобље. Иако се надамо да се овакве непогоде неће понављати, морамо учинити све што је у нашој моћи да ако и када до неког новог земљотреса дође, наша црква буде спремна, те да сигурност оних који су у њој, али и оних који покрај ње пролазе не буде угрожена.“

Саборна црква Преображења Господњег у Загребу има занимљиву повијест. На њеном се мјесту некада налазила католичка црква св. Маргарете која је припадала Загребачкој бискупији, касније жупи св. Марка, но 1794. године продана је православним Србима.

Како је била у врло лошем стању и није могла дуже служити сврси, 1865./1866. гради се нова црква средствима прикупљеним од вјерника према пројекту архитекта Фрање Клајна. Но снажан потрес који је погодио Загреб 1880. године оштетио ју је те се она обнавља 1883-1884. године према нацртима архитекта Хермана Болеа.

Тада је у њу постављен садашњи иконостас с иконама које је радио сликар Епаминондас Бучевски. Боллé ће још два пута обнављати цркву – 1899. када поставља нову капу звоника те 1913-1914., када јој преобликује прочеља. Вањски изглед цркве тијеком наредних година није се битно мијењао. Црква је у новије вријеме у унутрашњости добила нове фреске, које је од 2005. до 2007. године насликао познати руски мајстор икона Николај Мухин.

О детаљима обнове разговарали смо с архитектицом Ивом Рукавином, која води цијели пројект.

„Главна тема цијелог пројекта конструкцијске обнове је ојачање зидова и звоника, тог једног критичног елемента у конструкцијској консолидацији цијеле цркве. Колеге Зора Салопек Балетић, дипл.инг.арх, и Јосип Галић, статичар, направили су пројект цјеловите обнове, према којему се сада изводе радови. Оно што је добра прича јест то што су се наручитељи одлучили за пројект цјеловите обнове, а не само конструкцијске, само једног дијела, што показује и њихову додатну заинтересираност да обнове цијело културно добро. Овдје се, наиме, ради о појединачном заштићеном културном добру. Неке зграде, рецимо, иду само с конструкцијском обновом. У сваком случају, ово је тренутачно једно од већих градилишта у граду и једна од првих цјеловитих обнова.“

Као водитељица пројекта Ива Рукавина укључила се још приликом пријаве за обнову: „Требала сам осмислити све пројектне компоненте. Ту сам од самог почетка, отприје годину дана када је Еуропска комисија донијела одлуку о додјели средстава из Фонда солидарности. Након тога је Министарство културе расписало натјечај за додјелу бесповратних средстава“.

Како тумачи архитектица, скела се дигла одмах након потреса јер је свод био поприлично оштећен. „Требало је учинити мјесто сигурним и да се могу вршити богослужја. Ипак је ово средишње мјесто православних богослужја у Загребу. Такођер, звоник се у потресу почео љуљати, појавиле су се велике пукотине и да је потрес био јачи или да је дуље трајао, питање је би ли уопће остао стајати.“

С обновом се почело крајем просинца 2021. и проводи се у више фаза: „Прво је сва вањска жбука скинута те вијенци који су били трули и чије се реплике требају направити. У унутрашњости је скинута сва жбука, с куполе пјевалишта и апсида, а сводови су затим обложени ФРЦМ-ом, мрежицом која учвршћује зиђе. Почела је и фаза жбукања. С вањске стране се ради ињектирање великог дијела зидова, а након тога иде вањско облагање ФРЦМ-ом и жбука.

У међувремену морамо кроз зидове пробушити хоризонтално рупе у које иду челична сидра, дакле рад на елементима зиђа тијеком којег морамо бити што мање инвазивни према ослицима који нису под заштитом, али су вриједни православној заједници“. Требало је, признаје водитељица обнове, наћи компромис између жеља и потреба. „Најтежи дио посла свакако је санирање зиђа, а да га не разоримо и задржимо све повијесне обликовне елементе. Морамо се врло деликатно понашати према постојећем зиђу које је из друге половине 19. стољећа, а прије свега према насљеђу“.

Биљана Бливајс/Cropix

У посљедњој фази радит ће се обнова вијенаца и нанос финалне жбуке те конзерваторски радови на огради кора и иконостасу који је један од првих кованих иконостаса у Загребу.

„Радови се одвијају веома брзо, али не знамо прецизно када ће све бити готово, надамо се до рујна ако не буде непредвидивих околности. Богослужје би се овдје могло вратити кроy пар мјесеца, с тиме да ће остати скеле вани на фасади и радит ће се жбукање.“

То жбукање је, каже Ива Рукавина, подложно и одобрењу конзерватора „јер мора бити иста гранулација и исти материјал како се радило прије. Проблем је и тржиште јер је постало сиромашно с обртничким радом. Данас више нема тих камених фасада као што их је некад било. И та је индустрија изумрла јер се у Хрватској све извози. Но, морам нагласити да имамо јако добру сурадњу с конзерваторима и врло велику потпору Министарства културе и медија.“

Биљана Бливајс/Cropix

Ово није једина зграда на којој је ангажирана. „Имам тренутно дванаест пројеката од којих су три започета градилишта, Зграда ХИНА-е, Хрватски глазбени завод и Српска православна црква. Ускоро би требали кренути Хрватски музеј наивне умјетности и Ателијер Мештровић на Горњем граду“.

Православна црква јој је посебан изазов, признаје ова архитектица, јер још никада није радила на пројекту обнове цркве. Није се требала додатно припремити, „али с обзиром на то да то није класични начин извођења радова, мораш се у неком тренутку вратити на један обртнички начин рада, како је то некада било. Пуно тога се ради ручно, рецимо тај тко ради жбуку мора уједно бити и кипар јер су све плохе неравне. Било је тешко пронаћи људе који ће те послове радити, занатлије. Ангажирали смо твртке с пуно искуства из Цавтата и Сплита, који имају запослене и рестаураторе.“

Биљана Бливајс/Cropix

Посебна су прича фреске које су доста оштећене. „Изнад капитела ступова су посве скинуте јер смо морали ојачати свод. Њихов аутор је Николај Мухин који је из Русије. Још, дакле, треба видјети тко ће их од фреско сликара поновно исцртати. Ствари су се сигурно закомплицирале са ситуацијом у Украјини. Но, фреске нису дио ове фазе пројекта. Када се доврши обнова, тек онда долазе на ред.“

Црква ће након обнове бити на разини 3, каже архитектица Рукавина, што значи да би требала издржати потрес какав је био.“

Romina Peritz / Јутарњи лист