Свети Теодосије Велики, понедјељак, 24. јануар
24/01/2022
Старац Пајсије: Човјек се познаје по очима
25/01/2022

Света мученица Татијана, уторак, 25. јануар

Света мученица Татијана, уторак, 25. јануар

Света мученица Татијана

Света Татијана рођена је у Риму око 200. године у породици племенитог грађанина који је трипут биран за конзула и потајно вјеровао у Христа, а који је светитељку васпитавао у хришћанској вјери.

Када је Татијана постала пунољетна, постала је равнодушна према богатству и другим благодатима и свим срцем је завољела духовни начин живота. Заувијек се одрекла брачног живота. Због честитог живота постављена је за ђаконису Цркве у Риму. У тој служби марљиво је чувала болеснике, посјећивала затворенике, помагала сиромашне, трудећи се да непрестано угађа Богу молитвама и добрим дјелима.

Под царем Александром Севером (222-235), света Татијана је, након разних мучења, бачена у Колосеум пред лава, који јој је, умјесто да је растргне, пришао умиљато, те је Татијана посјечена мачем. Са њом мученички је страдао и њен отац.

Осам мучитеља светитељке, подстакнути њеним неустрашивим исповједањем вјере, повјеровали су у Христа, те су најприје мучени, а потом и сами од мача страдали.

Дневна читања за уторак, 25. јануар

Саборна посланица светог апостола Јакова
(зач 54)

Јак. 3, 1-10

Браћо моја, не будите многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени,

Јер сви много гријешимо. Ако неко у ријечи не гријеши, тај је савршен човјек, моћан је зауздати и све тијело.

Гле, коњима стављамо узде у уста да нам се покоравају, и све тијело њихово окрећемо.

Ето и лађе, иако су велике и силни их вјетрови гоне, окрећу се малим кормилом онамо куда хоће онај који управља.

Тако је и језик мали уд, а хвали се да је велики. Гле, малена ватра, како велике ствари запали!

И језик је ватра, свијет неправде. Тако се и језик налази међу нашим удима, прљајући све тијело, и палећи ток живота нашега, и запаљујући се од пакла.

Јер сваки род звјериња и птица, и гмизаваца и риба, припитомљава се и припитомио се роду човјечијему,

А језик нико од људи не може укротити; то немирно зло, пуно отрова смртоноснога.

Њиме благосиљамо Бога и Оца, и њиме проклињемо људе створене по подобију Божију.

Из истих уста излази благослов и клетва. Не ваља, браћо моја, да ово тако бива.

Јеванђеље по Марку
(зач. 50)

Мк. 11, 11-23

У вријеме оно, уђе Исус у Јерусалим, и у храм; и промотривши све, кад би увече, изиђе у Витанију са Дванаесторицом.

И сутрадан кад изиђоше из Витаније, огладње.

И видјевши издалека смокву с лишћем, дође не би ли што нашао на њој; и дошавши њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не бијаше вријеме смокава.

И проговоривши Исус рече јој: Од сада нико не јео са тебе рода довијека! И слушаху ученици његови.

И дођоше опет у Јерусалим: и ушавши Исус у храм, стаде изгонити оне који продаваху и куповаху у храму; и испремета столове оних што мијењаху новце, и сједишта оних што продаваху голубове.

И не дозвољаваше да ко пронесе какав суд кроз храм.

И учаше говорећи им: Није ли писано: Дом мој назваће се дом молитве свима народима? А ви начинисте од њега пећину разбојничку.

И чуше књижевници и првосвештеници, и тражаху како би га погубили; јер га се бојаху; јер се сав народ веома дивљаше науци његовој.

И кад би увече, изиђе изван града.

А ујутру пролазећи видјеше смокву гдје се осушила из коријена.

И опоменувши се Петар рече му: Учитељу, гле, смоква што си је проклео осушила се.

И одговарајући Исус рече му: Имајте вјеру у Бога.

Јер заиста вам кажем: Ако ко рече гори овој дигни се и баци се у море, а не посумња у срцу својему, него узвјерује да ће бити као што говори, биће му што год рече.