Patrijarh: Molitvom postižemo jedinstvo
03/01/2022
Utorak, 4. januar 2022.
04/01/2022

Hristovim rođenjem razriješen si sveza starog rođenja

Sveti Grigorije Bogoslov, (329-390), manastir Dečani

Sveti Grigorije Bogoslov: Nemojmo se odavati prejedanjima ni opijanjima. Ne nastojmo da jedni druge pobjeđujemo u neumjerenosti – svemu što je suvišno i nepotrebno, naročito dok drugi, koji su od iste ilovače i istog sastava, gladuju i oskudjevaju.

 

Uvijek aktuelnu besjedu 38. na Bogojavljenje tj. Rođenje Hristovo, čije odlomke donosimo, sveti Grigorije Bogoslov izgovorio je u Carigradu, početkom 380. ili 381. godine. U to vrijeme na Istoku je još uvijek Božić praznovan u sklopu praznika koji se nazivao Javljanje ili Bogojavljenje. Pored Rođenja Hristovog, tog dana proslavljano je još i poklonjenje mudraca, Hristovo krštenje, ali i svadba u Kani Galilejskoj. Praznik Božića izdvojen je na Istoku u decenijama koje su slijedile, po uzoru na tradiciju koja je već postojala na Zapadu.

Sveti Grigorije Bogoslov

Odlomak iz besjede 38. na Bogojavljenje,

to jest na Rođenje Spasitelja

 

(1) Hristos se rađa – slavite!

Hristos sa nebesa – susrećite!

Hristos na zemlji – uzvisite se!

Pevajte Gospodu sva zemljo!

I da oboje zajedno kažem: Neka se uzvesele nebesa i raduje zemlja – zarad Nadnebeskoga koji postade Zemaljski. Hristos je u telu – strahom i radošću obradujte se. Strahom – usled greha, radošću – radi nade.  Hristos je od Djeve: žene devstvujte, da Hristu majke postanete. Ko se ne bi poklonio Onome od početka? Ko ne bi slavio Poslednjega?

(2) Opet se tama razvejava, opet nastaje svetlost. Opet Egipat biva kažnjen tamom, opet stub svetlosti obasjava Izrailj. Narod koji sedi u tami neznanja neka vidi veliku svetlost bogopoznanja. Staro prođe – evo sve novo postade. Slovo (starozavetno) se povlači. Duh osvaja. Senke nestaju. Istina nastupa. Melhisedek se ispunjuje. Onaj koji je bez matere postaje bez oca: bez majke prethodno, a bez oca u drugom. Zakoni prirode se ukidaju jer treba da se ispuni gornji svet. Hristos zapoveda, nemojmo se usprotiviti.

Svi narodi zapljeskajte rukama, jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, Kojega je vlast na ramenu Njegovom – jer se uznosi zajedno sa Krstom – i naziva se ime Njegovo: Anđeo Velikog – to jest Očevog – Saveta. Neka Jovan uzvikne: „Pripremite put Gospodnji“. I ja ću uzviknuti značenje ovoga dana: Bestelesni se ovaploćava, Reč (Logos) dobija debljinu tela, Nevidljivi biva viđen, Nedodirljivi postaje opipljiv, Vanvremeni dobija početak, Sin Božji Sin čovečji postaje, Isus Hristos – juče i danas i u vekove isti.

Neka se Judeji sablažnjavaju. Neka se Jelini (neznabošci) potsmevaju. Neka jeretici boluju od brbljarija. Poverovaće onda kada Ga vide da uzlazi na nebo. Ako li ne tada, onda kada bude dolazio sa neba i kao Sudija zasedao.

Putuj sa zvjezdom i sa mudracima prinesi dare: zlato i tamjan i smirnu – kao Caru, i kao Bogu, i kao za tebe umrlome.

(3) No to će biti kasnije. A sada je praznik Bogojavljenja, to jest Rođenja (Božića). Jer se oboje tako nazivaju: dva imena data jednom događaju. Jer se Bog javi ljudima rođenjem. Prvo kao Bog: Onaj Koji Jeste i svagda Jeste iz Svagdasuštoga, a iznad uzroka i razloga – jer nema većeg logosa od Logosa (nema višeg smisla od Smisla); a drugo (čovek): postao je kasnije radi nas – da bi Darodavac bića darovao i dobrobiće. Ili, bolje rečeno, pošto smo usled zla otpali od dobrobića, da nas u isto ponovo vrati kroz ovaploćenje. Ime pak javljanju je Bogojavljenje, a rođenju Roždestvo (Božić).

Rođenje Hristovo, manastir Dečani

(4) To je naše svetkovanje. To danas praznujemo: Božji dolazak ljudima – da bismo mi Bogu došli, ili, da tako kažem pogodnije: povratili se. Da svučemo sa sebe staroga čoveka i da se u novoga obučemo. I kao što smo u Adamu umrli, tako u Hristu da oživimo. Da se sa Hristom zajedno rodimo, i saraspnemo, i sapogrebemo, i savaskrsnemo. Jer treba da doživim dobri povratak. I kao što su grehom Adamovim od dobrih stvari došle žalosne, tako će sa Hristom od žalosnih opet povratiti se dobre. Jer tamo gde se umnožio greh, onde se još većma umnoži blagodat.

I ako nas je kušanje zabranjenog ploda osudilo, koliko nas je više opravdalo Hristovo stradanje? Zato praznujmo ne vašarski, nego božanski, ne svetski, nego nadsvetski. Praznujmo ne naš praznik, nego Našega, ili bolje reći Gospodnji praznik. Praznik ne bolesti, nego ozdravljenja, ne prvog sazdanja, nego presazdanja.

(5) A kako će biti to praznovanje? Nemojmo vencima kititi kapije, ni kola igrati, ni ulice ukrašavati. Nemojmo oči zasićavati, ni uši muzikom zaglušivati, ni nos poženstvljavati, ni grlo razvraćati slastima, nitidodirima uživati – svim tim za porok pogodnim putevima i ulascima za greh. Nemojmo se raslabljivati odelima mekim i bogatim, čije je najbolje svojstvo bespotrebnost. Nemojmo sjajnim kamenjem ni bljeskom zlata ulepšavati se, ni mazanjima koja lažno prikazuju prirodnu lepotu i umišljena su protiv Božje ikone u nama.

Mi koji smo poklonici Logosa, ako i treba u nečemu da uživamo, uživaćemo u riječi božanskoj i u pripovijedanjima o događajima koji sačinjavaju današnji praznik

Nemojmo se odavati prejedanjima ni opijanjima, sa čime je spojen telesni nemoral, jer su zlih učitelja lekcije zle, ili još tačnije: od zlog semenja zli su plodovi. Nemojmo praviti naslage jela, spremajući tako uživanje stomaku. Ne odajmo se vinu mirišljavom, ni omađijanim jelima, ni luksuznim mirisima. Nemojmo da zemlja i more nose drago nam đubre, jer tako ja nazivam svako uživanje. Ne nastojmo da jedni druge pobeđujemo u neumerenosti. A za mene je neumerenost sve što je suvišno i preko potrebe, naročito dok drugi (oko nas) gladuju i oskudevaju, koji su od iste ilovače i istog sastava.

(6) Zato da to ostavimo jelinima (mnogobošcima) i paganskim nadmenim priredbama i svetkovinama, koji bogovima nazivaju one kojima prijaju mirisi spaljivanih žrtava, i koji božanstvu svome na odgovarajući načinsluže trbusima, pošto su zli izmišljači i žrečevi i sledbenici zlih demona.

Mi pak, koji smo poklonici Logosa, ako i treba u nečemu da uživamo, uživaćemo u reči i zakonu božanskom i u pripovedanjima o drugim (događajima) i o onim koji sačinjavaju današnji praznik – da nam uživanje bude svojstveno i blisko Onome koji nas je sazvao. […]

(13) Na mnoge načine je čovek ranije bio vaspitavan, zbog mnogih grehova koje je koren zla proizrastao po raznim vremenima i uzrocima: rečju Božjom, zakonom, prorocima, dobročinstvima, pretnjama, kaznama, vodama, požarima, ratovima, pobedama, porazima, znacima sa neba, znacima iz vazduha, sa zemlje, iz mora; neočekivanim ljudi, gradova i naroda promenama. Svim tim nastojalo se izbrisati zlo. Na kraju potrebuje jači lek zbog opakih bolesti – međusobnih ubistava, preljuba, pogaženih zakletvi, neprirodnih manija ljudi, i zbog najvećeg od sviju i prvoga zla – idolopoklonstva i prenošenja poklonjenja sa Tvorca na stvorenja.

O, novoga li mješanja! O, čudnoga li sjedinjenja! Onaj koji Jeste postaje, i Nestvoreni stvara se, i Nesmjestivi biva smješten

Pa, pošto je to potrebovalo veću pomoć, veću i dobija. A to je bio sami Bog Logos, Predvečni, Nevidljivi, Neobuhvatljivi, Bestelesni, Početak od Početka, Svetlost od Svetlosti, Izvor života i besmrtnosti, verni Odraz prvolike Lepote, Pečat neizmenljivi, Slika istovetna. Očev Izraz i Reč dolazi u Svoju sliku, u čoveka, i telo uzima radi mojeg tela, i s dušom umnom se sjedinjuje radi moje duše, očišćujući slično sličnim. I u svemu, osim u grehu, postaje čovek, začet od Djeve, koja je i dušom i telom predočišćena Duhom – jer je trebalo i rođenje počastvovati i devstvenost ispoštovati – i proizašao je iz majke Bog sa primljenim telom, Jedan od dvoje suprotnih – tela i Duha, od kojih je jedno obožilo a drugo se obožilo. O, novoga li mešanja! O, čudnoga li sjedinjenja! Onaj koji Jeste postaje, i Nestvoreni stvara se, i Nesmestivi biva smešten, kroz razumnu dušu koja je posredovala između Božanstva i grubosti tela, i Bogati osiromašuje, jer uzima siromaštvo mojega tela, da bih se ja obogatio Njegovim Božanstvom, i Onaj koji je pun prazni se. Umanjuje se za kratko od Svoje slave, da bih se ja pričestio Njegovom punoćom. Kakvo je to bogatstvo dobrote! Kakva je to tajna radi mene!

Imao sam udela u liku Njegovom i nisam sačuvao. Sada On uzima udela u telu mome, da bi i lik spasao i telo obesmrtio. I tako drugu zajednicu zajedničari, mnogo preslavniju od one prve, utoliko što je tada dao nama ono bolje, a sada uzima udela u lošijem. To je od onog prvog bogopriličnije. To je uzvišenije za one koji um imaju.

(14) Šta će nam na to reći klevetnici (jeretici), gorke račundžije Božanstva, optužitelji onoga što je za pohvalu, mračnjaci oko svetlosti, neuki u mudrosti, za koje Hristos uzalud umre, nekorisna stvorenja, tvorevine Lukavoga? Zar za dobročinstvo optužuješ Boga? Zar je zato On mali što je radi tebe smiren? Zar zato što je Pastir Dobri koji dušu polaže za ovce došao po izgubljenu ovcu na gore i planine gde si ti prinosio žrtve, i našao zalutalu ovcu i našavši uzeo je na ramena na kojima je i drvo Krsta, i uzevši povratio je u viši život, i povrativši je pribrao je onima koji su ostali (tj. anđelima)? […]

Logos dolazi u Svoju sliku, i tijelo uzima radi mojeg tijela, i s dušom umnom se sjedinjuje radi moje duše, očišćujući slično sličnim

(17) A sada mi praznuj trudnoću Djeve i poskoči radosno, ako i ne kao Jovan iz utrobe, a ono kao David pri polaganju kovčega zaveta. I poštuj popis naroda, kojim si ti zapisan na nebesima. I rođenje Hristovo poštuj, kojim si razrešen od sveza starog rođenja. I Vitlejem mali počastvuj, koji te je povratio Raju. I pokloni se jaslama zbog kojih si, budući beslovesan, nahranjen od slovesnosti – Logosa.

‘Poznaj kao vo svojega gospodara’, kao što ti zapoveda Isaija, i kao ‘magarac jasle Gospoda svojega’, ako neko bude od čistih i pod zakonom i od onih koji preživanje reči uznose i koji su pogodni za žrtvovanje, ili pak neko od onih za sada nečistih i koji nisu za jelo i za žrtvu i pripadaju neznabožačkom udelu.

Poklonjenje mudraca, Peti kondak Akatista, manastir Dečani

Putuj sa zvezdom i sa mudracima prinesi dare: zlato i tamjan i smirnu – kao Caru, i kao Bogu, i kao za tebe Umrlome. Proslavljaj sa pastirima. Zapevaj pesmu sa anđelima. Sastavi hor sa arhanđelima. Neka bude zajednički praznik nebeskih i zemaljskih sila. Uveren sam da se i one saraduju i sapraznuju s nama danas, pošto su čovekoljubive i bogoljubive. […]

(18) Samo jedno omrzni oko Hristovog rođenja – Irodovo ubistvo dece vitlejemske ili, možda bolje, uspoštuj i tu žrtvu koja je istog uzrasta sa Hristom, žrtvovanu pre Opšte Žrtve.

Ako beži u Egipat, dobrovoljno beži s Njim, jer je dobro bežati sa progonjenim Hristom. Ako se u Egiptu zadrži duže, pozovi Ga iz Egipta, gde je dobro poštovan kao Bog. Prohodi besprekorno kroz sve Hristove uzraste i snage, kao učenik Hristov. Očisti se. Obreži se. Skini onaj pokrivač od rođenja. Posle toga poučavaj u hramu. Izagnaj one bogotrgovce. Budi kamenovan, ako i to treba pretrpeti. Provešće te kroz one koji te gađaju. Dobro znam da će proći i kroz njih, kao Bog, jer se Logos ne može kamenovati.

Ako budeš priveden Irodu, nemoj mnogo odgovarati. Uspoštovaće te i tvoje ćutanje više nego drugih mnoge reči. Ako budeš šiban, zatraži i ono ostalo. Okusi žuči, radi okušanja (Adamovog). Napoj se octom. Traži pljuvanja. Primi šamaranja i udaranja. Okiti se trnovim vencem, strogim po Bogu životom. Ogrni se purpurnom kabanicom. Primi trsku. Neka ti se rugalački klanjaju oni koji ismevaju istinu.

Na kraju, saraspni se s Hristom. Saumrtvi se, sapogrebi se dobrovoljno, da bi i savaskrsao s Njim, i saproslavio se, i sacarovao, gledajući Boga koliko je moguće i viđen budući od Njega, u Trojici poklanjanoga i slavljenoga, Kojeg i sada želim da nam se javlja jasnije, koliko je dostupno svezanima telom, u Hristu Isusu Gospodu našem, Kome slava u vekove. Amin.

 

Izvor: Praznične besede Grigorija Bogoslova, preveo vladika Atanasije,
Trebinje – Vrnjačka Banja, 2001.
Fotografije: blagofund.org